Ko su posetioci beogradskih galerija, s kim tamo najradije odlaze, koje su im izložbe omiljene, čime se oduševljavaju, a šta im se ne sviđa, proverili smo u četiri najveće beogradske galerije koje se nalaze u najstarijim ustanovama kulture, u samom srcu grada: Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti, Galeriji Srpske akademije nauke i umetnosti, Likovnoj galeriji i Galeriji „Artget“ u Kulturnom centru Beograda (KCB). Dragana Martinović je ispitala posetioce ovih galerija, te na reprezentativnom uzorku stekla celovitu sliku o tome ko danas čini publiku beogradskih galerija.
Naša galerijska publika još se opredeljuje za tradicionalan način obilaska izložbe. Čak polovina posetilaca voli da obilazi izložbu uz stručnu pomoć autora ili kustosa, dok samo 9,6% njih koristi audio-vizuelna sredstava pri razgledanju izložbe. Prateće programe uopšte ne posećuje skoro polovina njih. Novo istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka „Izlagačka politika beogradskih likovnih galerija“ otkriva i kako posetioci saznaju za najnovija dešavanja u beogradskim galerijama, na koja od njih najviše odlaze, te šta bi još voleli tamo da vide.
Istraživanje je obuhvatilo i intervjue sa umetničkim direktorima četiri galerije, kustosima i referentima za odnose s javnošću, kroz koje je opisano kakvu kulturnu politiku vode ove galerije, šta izlažu i kakvi su programi, te kako su organizovani kulturni menadžment i administracija.
Kakvu kulturnu i izlagačku politiku vode beogradske galerije?
U Galeriji SANU organizuju se studijske i tematske izložbe iz oblasti umetnosti, nauke i kulture, te predavanja vezana za izložbe. Oni nastoje da ozbiljne aktivnosti u okviru instituta predstave na zanimljiviji i prijemčljiviji način. Osim radova umetnika, oni bi želeli da predstave radove i drugih naučnika, npr. fizičara, muzičara i drugih, te da ponude i edukaciju u okviru samih izložbi. Programi su uglavnom vezani za prikazivanje dela umetnika akademika, te predstavljanje rada same Akademije.
Likovna galerija KCB predstavlja radove naših umetnika, afirmisanih i u zemlji, ali i inostranstvu, te umetnika koji se bave istraživanjem u medijima savremene vizuelne umetnosti. Oni žele da podstaknu komunikaciju sa inostranim umetnicima, kao i da promovišu zajedničke projekte domaćih i stranih umetnika. Galerija Artget je jedinstvena po tome što nastoji da postane poput fotografskog centra, u kojem bi se ostvarivala komunikacija sa publikom, bila aktivna maloprodajna galerija, kao i biblioteka za fotografiju. U ove dve galerije Kulturnog centra Beograda programi su vezani za istraživanje novih narativa i medija, prikazivanje dela visoke vrednosti, podrazumevaju praćenje savremenih tendencija u vizuelnoj umetnosti, ali i prateće programe izložbi, kakve su kreativne debate na umetničke i društvene teme.
Galerija FLU svoju budućnost vidi u okupljanju mladih snaga, i pomoći da se školuju, napreduju, ali i steknu iskustvo u dodiru sa drugim umetnicima i delima. Programi u ovoj galeriji podstiču razne mogućnosti korišćenja više medija u radovima studenata.
Koji su problemi?
Većina ispitanih slaže se da beogradskim galerijama nedostaje prostorna i tehnička opremljenost, bolje marketinške i PR aktivnosti, te materijalna podrška države i grada. Oni ističu da je neophodno uspostavljati partnerstva, pokretati zajedničke projekta i akcije, umrežavati se sa drugim ustanovama sličnog tipa, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Šta kažu zaposleni?
Što se tiče posebnih programa za mlade, starije ili osobe sa invaliditetom, u ovim beogradskim galerijama za njih nema dovoljno prostora niti zaposlenih, ocenjuju kustosi. Zaposleni u ovim galerijama smatraju da programi treba da se približe publici, da izložbe budu autentične i da nose neku zanimljivu priču, da budu prepoznatljive i lako pamtljive… Kustosi žele da se edukuju, uglavnom u oblasti savremenih izlagačkih praksi, zatim novih tehnologija, te savremenih marketinških i menadžerskih veština. Zanimanja koja nedostaju u ovim galerijama, prema mišljenju upravnika su kustos dokumentalista, kustos pedagog i edukator, kustos dizajner izložbi, za koje smatraju da bi omogućili efikasnije obavljanje posla.
Iako postoji želja za popularizacijom programa, istraživanja publike se retko rade – u galerijama KCB-a postoji upitnik o posećenosti i strukturi publike, ali se on uglavnom bazira na ličnim utiscima kustosa; u ostalim galerijama postoje samo podaci o broju posetilaca.
Ko posećuje beogradske galerije?
U okviru istraživanja „Izlagačka politika beogradskih likovnih galerija“, sproveli smo anketu s posetiocima četiri beogradske galerije da bismo ustanovili ko ih posećuje, sa kim dolaze, šta žele da vide, te koliko uopšte zaposleni u galerijama razmišljaju o svojim posetiocima i kakvu bi publiku želeli da imaju. Istraživanje je obuhvatilo 500 ispitanika, od čega je uspešno anketirano 444 njih.
Najmanje beogradske galerije posećuju deca do 17 godina i stari sa više od 65 godina, ali je značajno da i oni čine deo potencijalne galerijske publike. Ostale satrosne grupe su podjednako zastupljene. Najveći deo galerijske publike su visokoobrazovani posetioci, a tek nešto više od 17 % posetilaca galerije čine studenti, odnosno učenici.
Koje izložbe najradije posećuju?
Više od polovine posetilaca opredelilo bi se za klasične izložbe: slikarske, vajarske, grafičke i sl, a nešto više od 40 % njih bi radije posetilo izložbe fotografija, kompjuterske umetnosti, instalacija itd.
Dame vole da posećuju tradicionalne izložbe, dok pripadnici jačeg pola više uživaju u izložbama savremene umetnosti, u kojima se često ruši granica između medija; zanimljivo je da studenti i učenici više posećuju izložbe fotografija, videa, instalacije (57,5 %), dok ih manje privlače izložbe slikarstva, skulpture, crteža (42,5 %).
S kim najčešće odlaze u galerije?
Posetioci beogradskih galerija najviše vole sami da uživaju u izložbama, i to polovina njih, a kada se odluče da pozovu društvo, onda su to najčešće prijatelji ili porodica.
Zanimljivo je da čak skoro tri četvrtine visokoobrazovanih samostalno posećuje galerije, a studenti i učenici najčešće dolaze s prijateljima – 36 % njih.
Šta očekuju od izložbe?
Nešto više od trećine posetilaca dolazi u galeriju da bi saznali nešto novo, dok je za oko 27 % njih ovo neka vrsta kreativne inspiracije. Tek svaki deseti posetilac ovaj vid aktivnosti doživljava kao rasterećenje od svakodnevnih obaveza.
Na pitanje koje izložbe bi želeli da vide u beogradskim galerijama, petina posetilaca se opredelila za dela savremene umetnosti, od čega najviše pripadnice lepšeg pola. U manjoj meri su posetioci zainteresovani za dela renesansnih i starih majstora (5,6 %), kao i dela savremenih srpskih slikara i dela srpskog slikarstva XIX i XX veka (4,9 %).
Koliko često posećuju galerije?
Skoro polovina ispitanih posetilaca navela je da galerije obilazi često, što čini takozvanu idealnu galerijsku publiku. Samo dva posto se ovom prilikom prvi put našlo u galeriji.
Čak 60,6 % posetilaca se „oslanja“ na katalog pri obilaženju galerije, dok samo trećini njih on nije toliko bitan za razumevanje izložbe.
Kako se informišu o izložbama?
Za nove izložbe u beogradskim galerijama posetioci najčešće saznaju „u prolazu“, na zgradi galerije, banerima, bilbordima ili, pak, natpisima na drugim mestima u gradu, dok se putem medija, kao što su TV, radio, štampa, obaveštava nešto manje od trećine posetilaca.
Koji su im omiljeni prateći programi izložbi?
Više od polovine posetilaca (59.7 %) zna za prateće programe u četiri beogradske galerije, dok 40,3 % njih nije upoznato sa njima.
Od pratećih programa u galeriji, najradije posećuju predavanja i koncerte, dok su najmanje popularni performansi. Skoro polovina posetilaca uopšte ne posećuje prateće programe.
Na koji način najradije razgledaju izložbu?
Naša galerijska publika se izgleda još opredeljuje za tradicionalan način obilaska izložbe. Uz stručnu pomoć autora ili kustosa najviše voli da uživa u izložbi čak polovina ispitanih posetilaca, dok samo 9,6 % njih voli da koristi audio-vizuelna sredstava pri razgledanju izložbe.
Zanimljivo je da dame uglavnom vole same da uživaju u obilasku galerije, čak dve trećine njih, u odnosu na duplo manje muškaraca koji bi se opredelili da bez društva uživaju u izložbama. Za interaktivne i audio-vizuelne sadržaje najviše su zainteresovani mladi od 18 do 30 godina.
Šta im se svidelo, a šta nije?
Najviše odličnih ocena „otišlo“ je na račun ljubaznosti osoblja u galerijama. Najmanje su pak posetioci zadovoljni pratećim aktivnostima, kao i veb sajtom galerije, koji je dobio najmanju ocenu kod petine ispitanih.
Šta nedostaje galerijama?
Četvrtina posetilaca smatra da je prostorna koncepcija glavni problem u galerijama. Nešto manje njih smatra da je nedostatak u izložbenoj delatnosti. Čak 43,2 % ispitanih nije iznelo svoje mišljenje. (Zaprokul)