Velika oaza zelenila u dvorištu opštinske zgrade na Beverli Hilsu. Godina je 1994. i upravo je u toku promocija sledećeg Svetskog prvenstva koje se održava u Francuskoj za četiri godine.
Novinari i sve prisutne zvanice razmenjuju velike količine vesti o raznim idejama u vezi sa izmenama raznih pravila u fudbalskoj igri i unapređenju svih takmičenja. Među njima nalazi se i četvorka iz Beograda – osluškujemo šta se priča.
O svemu što je tada bilo na „dnevnom redu“ pisano je već dosta, osim o jednoj stvari – kako na Mundijal dovesti sve ono najbolje što fudbal ima?!
Mnogo je ideja, a neke od njih prosto plene.
Na primer: organizovati sve najbolje fudbalere iz zemalja koje nisu uspele da se kvalifikuju na Svetsko prvenstvo u četiri tima. Oni bi nosili imena po bojama koje se najčešće nalaze na zastavama država: CRVENI SVET (red world), PLAVI SVET, ZELENI SVET i BELI SVET (ne sumnjamo da je za nas ovaj najinteresantniji – otišli nam fudbaleri u beli svet). Igrali bi ili turnir – svako sa svakim; ili polufinale i finale. Ovo bi bile posebno interesantne utakmice za sve prave fudbalske gurmane. Bio bi dodeljivan i pehar, a svi navijači zemalja iz pobedničkog tima imali bi puno pravo da kažu da su „prvaci sveta“.
Druga zanimljiva ideja je da se od najboljih fudbalera koji su državljani zemalja koje učestvuju na Mundijalu, a koje selektori iz raznih razloga nisu pozvali u ekipu, naprave dva tima koji bi odigrali revijalnu utakmicu. Na neki način ovo bi bila neka vrsta „paralelnog dokazivanja“ i u tom smislu bi ova utakmica bila pomalo problematična, ali uz malo dobre volje i pozitivnog razmišljanja sigurno je da bi i ova ideja mogla da se izvede na lep način.
Treća ideja je nastup ekipe veterana koji su već sa reprezentacijama učestvovali na nekom od dosadašnjih prvenstava. Ovaj tim „starih lisaca“ igrao bih protiv „sedokosih mudraca“, a to bi bili igrači koji nikada nisu igrali na nekom od mundijala jer se njihove reprezentacije nisu kvalifikovale. Nagrada za pobednike: pecaroški štapovi. Nagrada za poražene: ležaljke.
Apsolutni spektakl, praznik fudbala ili veliki vašar – ocenite sami šta bi predstavljalo ostvarivanje sve tri ili bar jedne od ovih ideja. Mi ćemo samo da svaku personalizujemo radi boljeg uvida u atraktivnost tih mečeva.
Na ovogodišnjem Mundijalu tim odabranih igrača čije reprezentacije nisu uspele da dođu na prvenstvo mogao bi da ozbiljno konkuriše za titulu.
Đanluiđi Donaruma (Italija, Mančester Siti), Jan Oblak (Slovenija, Atletiko Madrid) i Đorđi Mamardašvili (Gruzija, Liverpul) na golu. Viktor Osimen (Nigerija, Galtasaraj), Robert Levandovski (Poljska, Barselona) i Hviča Kvarackelija (Gruzija, PSŽ) bili bi među najvećim zvezdama ovog tima. Srbija bi dala Dušana Vlahovića, braću Milinković – Savić (Vanja i Sergej), Blekija Milenkovića, Strahinju Pavlovića, Aleksandra Mitrovića i Andreju Živkovića.
Sigurno bi igrali i Federiko Kjeza, Federiko Dimarko, Alesandro Bastoni, Sandro Tonali i Nikolo Barela (svi iz Italije), potom Dominik Soboslaj (Mađarska, Liverpul), Brenan Džonson (Vels, Totenhem), Evan Ferguson (Irska, Brajton), Milan Škrinjar (Slovačka, PSŽ), Radu Dragušin (Rumunija, Totenhem), Pjotr Zielinski (Poljska, Inter)…
Kada tome dodamo finskog igrača Vakselu, slovenačke zvezde Šporara i Šeška, Ademolu Lukmana (Nigerija, Atlanta), Leona Bejlija (Jamajka, Aston Vila) i na desetine sličnih igrača ovaj tim postaje jedan od glavnih favorita za „zlatnu boginju“.
A šta da kažemo o ekipi sastavljenoj od igrača čije reprezentacije učestvuju na SP, ali ih selektori nisu pozvali iz raznih razloga?!
Spisak počinjemo engleskim pokerom asova: Kol Palmer, Fil Foden, Trent Aleksander-Arnold i Hari Mekgvajer. Triling iz Francuske je: Eduardo Kamavinga, Musa Diabi i Ferlan Mendi. Holanđanin Džeremi Frimpong, španska mlada zvezda Aleksandro Balde i Marko Livaja (Hrvatska) sigurno bi začinili ovaj spisak.
A onda sledi i Leteći cirkus Južne Amerike: Paulo Dibala, Anhel Korea, Franko Mastantuono (svi iz Argentine), brazilski dragulji Rišarlison, Žoao Pedro i Antoni, pa za njima na desetine tehnički savršenih fudbalera sa zelenog kontinenta.
Ostao je još meč veterana. Stari lisci koji su kao momci igrali na Mundijalima (Del Pjero, „pravi“ Ronaldo, Sedorf, Ronaldinjo…) i sedokose
nekadašnje zvezde čije se reprezentacije svojevremeno nisu kvalifikovale za SP (Jari Litmanen, Rajan Gigs, Erijan Gudjonsen…).
Da li biste voleli da gledate ove utakmice? Čini se da bi našle svoje mesto pri vrhu tabele popularnosti kod gledalaca. Ko zna, možda jednom…
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
