Izdvajamo
Naslovna » Blog » Akcije i reakcije » „Cvjećarnica u Kući cveća“ (knjiga o Alanu Fordu)
Alan Ford
Alan Ford

„Cvjećarnica u Kući cveća“ (knjiga o Alanu Fordu)

Dani praznika, sarmi, Ruske salate i Novogodišnjeg koncerta idealni su za čitanje štiva poput ove knjige, dugo očekivane. Delovi „Cvjećarnice u Kući cveća“, knjige Lazara Džamića koja istražuje fenomen popopularnosti „Alana Forda“ u SFRJ već su objavljivani na Mreži prethodne godine, ali tek sada – u papirnom izdanju – čitanje ovih redova donosi potpuno uživanje, slično onom koje donose ponovna čitanja prvih epizoda na kojima su Bunker i Magnus radili zajedno.

Postoje priče koje je prosto bolje čitati sa papira, kao i stripove.

(Zapravo: osećaj čitanja Alana Forda za računarom srazmeran je razlici u kvalitetu epizoda na kojima su Magnus i Bunker radili zajedno i onih koje je crtao Paolo Pifarefio)

U jednom od poglavlja, autor tvrdi:

„Bio sam, a i dalje sam, ubedjen da je štampani objekat, analogni artefakt u svoj svojoj linearnoj veličanstvenosti, lišen svake hiper-tekstualnosti, iz nekog razloga najbolji medijum za ove eseje (…) Fizikalnost knjige poseduje određenu konačnost, telesnost koju digitalna strana nema. Jeste starinska, jeste skupa, jeste nefleksibilna ali u isto vreme nam pruža odmor od izbora: nije ′funkcioidna′, ne može se koristiti na sto različitih načina, ne grana se u hiljadu konektovanih linkova koji čitanje pretvaraju u površno skeniranje sadržaja. Kniiga ne daje izbor: počinje sa jedne strane, ide samo u jednom pravcu i završava se samo na jednom mestu.“

Na oko sto trideset strana i kroz sedam poglavlja Džamić s lakoćom razlaže razloge popularnosti Alana Forda i njegov uticaj na naraštaje tadašnje Jugoslavije.

Sve je tu – od pozorišnog porekla naracije i likova u stripu (iznenađujuće, a zapravo tako jednostavno rešenje), preko elemenata nadrealizma koji je produbio vezu između čitalaca u SFRJ i stripa; analize satiričnog i diletantizma kao strategije preživljavanja (još vezivnih spona realnosti stanovnika Jugoslavije i junaka stripa); važnosti prevoda Nenada Brixyja; crtačkog stila te, na kraju – i drugih pop-fenomena koji su zabeležili veću ili manju popularnost i u SFRJ, a koji izrastaju iz svetonazora srodnih onima iz kojih je nastao i „Alan Ford“.

„Cvjećarnica…“ je praznik za ljubitelje dobre analize fenomena.
Alan FordLazar Džamić (pored ostalog – autor nekoliko odličnih knjiga iz oblasti komunikacija/oglašavanja; izbrušen stil, briljantan um) sa bezbedne geografske udaljenosti (London) i dovoljnom vremenskom distancom uspeva da stvori pitku mešavinu humora i pametno doziranog odnosa ličnog i kolektivnog, analizirajući ne samo dodirne tačke stripa i naše tadašnje domovine već uspeva da kroz priču o stripu postavi i nekoliko bolno tačnih dijagnoza vremena u kojima je strip bio na vrhuncu popularnosti a naša tadašnja domovina na vrhuncu (naizgledne) uređenosti.

Dobijeni spoj iznenađujućih otkrića, gorkog, ličnog i opšteg je ono što ovu knjigu čini vrednom čitanja i posedovanja, naročito ukoliko vam je „Alan Ford“ (bio) značajan u životu.

Meni je Alan Ford bio važan koliko i čuvena knjiga „Izvinite, izvinuo sam se“ i „Dečaci Pavlove Ulice“. Iz ovog stripa sam naučio latinicu pre ćirilice, odnosno pre polaska u osnovnu školu. Tada, naravno nisam razumeo nivoe koji ga čine besmrtnim, ali sam, sticajem okolnosti iz njega učio slova, ali i kako funkcioniše humor i kako nije važno samo ono što pričaš, već je zapravo važnije – kako to činiš.

„Cvijećarnica u kući cveća“ (inspiracija za naslov objašnjena je u knjizi, igra (ij)ekavicom nije, ali je jasna 🙂 je, dakle, obavezna lektira za one koji uživaju u pitkom pripovedanju o fenomenima pop-kulture, nehinjenom prožimanju ličnog i kolektivnog, nenametljivoj erudiciji autora i sveprisutnom humoru koji iznova dokazuje da je trag Alana Forda u našim životima zapravo dublji no što smo pretpostavljali.

Knjiga je, konačno, stigla u knjižare.
Nabavite je i uživajte u preostalim blagdanima. (Nebojša Krivokuća – Prešlicavanje)

Jedan komentar

  1. DejanNikolic

    Da nabavim i pročitam, ne preostaje drugo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.