Izdvajamo
Naslovna » Blog » Akcije i reakcije » Gospodin Miki: Duh Skadarlije u liku „srpskog Pavarotija“
Miki Pavaroti

Gospodin Miki: Duh Skadarlije u liku „srpskog Pavarotija“

Miki Pavaroti, jedan od retkih preostalih pravih boema, duša je Skadarlije i njen čuvar.

Boru Stankovića iz Vranja, Vladislava Petkovića Disa iz Zablaća kod Čačka, Đuru Jakšića iz Srpske Crnje i Stevana Sremca iz Sente, pored umetnosti, spajala je i zajednička ljubav prema Skadarliji, boemskoj četvrti u srcu Beograda. To je mesto gde se sve razlike gube. Jedino što se ceni je dobro raspoloženje, ljubav prema lepoj reči, dobroj muzici i ljudima.

Ovakav duh Skadarlije se grčevito bori da opstane. U tome, na svu sreću, uspeva. Jedan od najzaslužnijih za to jeste „srpski Pavaroti“, kako ga popularno zovu muzičari iz četvrti, a kako se i on sam skromno predstavlja. Ukoliko ga pitate za ime, dodaće samo – Miki. O njemu se sve doznaje iz pesme i razgovora. Nijedna biografija o njemu nikad nije napisana.

Ukoliko ga prepoznate subotom uveče u nekom od kultnih restorana u Skadarlijskoj ulici, nemojte se stideti da mu priđete i ponudite ga pićem. Gospodin Miki će vrlo rado prihvatiti društvo, sačekati muziku i otpočeti svoj repertoar. Svaki sastav zna i redosled pesama i način na koji to izvodi Pavaroti. „O Marijana“, „O sole mio“, „Jesenje lišće“, „Zbog jedne divne, crne žene“, samo su neke od numera koje peva snažnim, toplim glasom, uz još snažnije i toplije emocije. Neće vas ostaviti ravnodušnim. Kada se utiša poslednja nota svako oseti da je dirnut duboko u srcu.

Srećan je onaj ko ovde završi…
Posle pesme, razgovor s Mikijem će sigurno ostaviti traga na vaše razmišljanje i dotadašnje shvatanje života. Na opaske da je opasno završiti kao on, odgovara: „Srećan je onaj ko ovde završi. Niti boljih ljudi, niti lepše priče niti lepših iskustava. Ja sam, eto, imao tu sreću. Samo mi je krivo što je sve manje onih koji dolaze ovde zbog svega što sam naveo. Najviše stranci, dođu da slikaju, nešto pojedu, prozbore koju i odu. Ne razumeju oni sve ovo. Vi mladi ste sve što je ostalo, što me upotpunjuje i što čini da duh ovoga mesta opstane“.

Kaže da mu često postavljaju pitanja – zašto nije snimio ploču i tražio za sebe više, kad je sigurno mogao? Ovaj diplomirani ekonomista odgovara da je bilo i tih ponuda, ali da mu to ne treba. Njegovo mesto je Skadarlija, i ni za kakvu slavu i novac ne bi protraćio njen duh i komercijalizovao ono što je za njega sveto.

Posle „Plavuše“ Krunoslava Kiće Slabinca, izaziva setan osmeh okupljenih oko stola i nastavlja priču: „Ma, bili su ovde Italijani devedesetih, novinari. Pošli na Kosovo da pišu o tome kako su Srbi nekakvi ljudožderi, primitivci. Počnem ja da pevam „Santa Luciu“ – oni zgranuti. Kažem im da pevaju, međutim, ne znaju tekst. Odgovaram im da znam više njihovih arija i pesama od njih, i da obrate malo pažnju u kakvu su zemlju došli i kakvi su to ljudi. Nismo mi ljudožderi, nego narod sa dušom i narod koji prepoznaje šta vredi“.

Duša Skadarlije
Mika priča i o plejadi poznatih boema koji su prokrstarili s njim kroz četvrt tokom poslednjih decenija. Skoro je, kaže, pre nekoliko meseci, imao priliku da prodivani i zaodene kafanu pesmom s Radetom Šerbedžijom.

Hvali i kultna mesta u Novom Sadu gde se neguje duh sličan skadarlijskom. Hvali i što se na tim mestima čuje gotovo isključivo muzika karakteristična za to podneblje. Preko nasleđa tamburice Janike Balaža, pa Zvonka Bogdana i Đorđa Balaševića, sve do grupa Garavi sokak i Apsolutno romantično.

Miki Pavaroti, jedan od retkih preostalih pravih boema, duša je Skadarlije i njen čuvar. Zapamtite ovo ime, potražite ga subotom uveče i doživite udar emocija, misli i pesme. Noć ćete svakako završiti ispunjeni novim, nesvakidašnjim i poučnim iskustvom, uz njegov obavezan, italijanski otpozdrav. „Adio!“ (Miloš Vukelić – Srpski akademski krug)

loading...