Sigurno se i u vašem društvo prepričavaju vicevi o Beogradu i Beograđankama! Stereotipi o nacijama, boji kose, pripadnosti različitim društvenim grupama su sveprisutni. Najbolji način da se nosimo sa njima jeste da im se smejemo čak i kada smo mi predmet ismevanja (naročito tada).
Među prvim poznatim Beograđanima koji su se bavili komedijom na prikladan, inteligentan način, pritom savršeno dočaravajući psihologiju likova kako bi se uživeli u njegova dela, bio je Branislav Nušić. Ovaj pisac, novinar, amaterski fotograf, bio je svestrana ličnost koja je uspevala da na humoristički način prikaže živote ljudi koristeći stereotipizaciju koja nikog ne bi mogla da uvredi.
Malo ko nije čuo za velikog Duška Radovića koji je svojim aforizmima, vicevima i pričama iz života ulepšavao jutra svim slušaocima radija Studio B. Za one koji ga se ne sećaju, ili nisu bilo ni rođeni za vreme emitovanja njegove emisije, objavljene su tri knjige koje prenose kako je on to zabavljao mase. Ne preporučujemo da ga čitate u autobusu, jer nećete moći da se suzdržite od smejanja, pa će vas ljudi u čudu gledati… Sem ako ne vide koje štivo je u pitanju.
Za mnoge može da se kaže da su umetnici u duhovitosti. Dok kroz prozor gledate bele zidove Beograda, pa vas neka rečenica nevešto ispisana sprejom oduševi, osećate li kao da dugujete neznanom umetniku? Dok slušate radio u kolima na putu do posla, fakulteta, pa voditelji pokušavaju da vas razbude nekim spontanim šalama – ni to nije mala stvar. Svaki grafit, vic, pesma koja uspe da vam ulepša dan zaslužuje odu zahvalnosti stvaraocu. Smeh je jedna od retkih stvari koje niko ne može oduzeti.
Svaka čast svim beogradskim piscima, karikaturistima, aforističarima, glumcima, antologičarima koji su crtali, šarali, pisali ili sakupljali viceve, kratke umotvorine, grafite, anegdote!…
Ovo je lista (najboljih?!) viceva o Beogradu i Beograđanima…
1.
Šta je to što Beograd ima, a drugi gradovi nemaju?
– Beograđanke koje će preći i po 10 km peške da bi kupile pravo belo dugme za spavaćicu.
2.
Prati majka sina Crnogorca u Ameriku. Rida, plače… Drugi sin je teši:
– Što plačeš, majko?! Pa, ne ide za Beograd, vratiće se!
3.
Devojka iz provincije upisala fakultet u Beogradu. Polazi na studije, a majka joj, naravno, savetuje:
– Ćero, pazi, kad odeš tamo, sigurno ćeš sresti nekog mangupa, koji će ti reći kako si zgodna i lepa, pa će te pozvati na večeru, pa na piće u njegov stan, pa posle u krevet, pa će da skoči na tebe, a ja ću jadna umreti od muke! Pazi šta radiš!
Prolazilo tako vreme i dođe devojka na odmor u svoje mesto. Kada je ostala sama sa majkom, majka je pita da li se nešto desilo, a ona će:
– Vidi, mama, bilo je tačno onako kako si me upozoravala.
A, majka će: – I, šta si uradila, nesrećo?!
– Ma, skočila sam ja na njega, pa nek’ njemu umre majka!
4.
Pita Crnogorka muža Crnogorca:
– Kada ćemo kod naših u Beograd?
– Za vreme godišnjeg. Ove godine imam oko 30 dana, bar pola ćemo ih obići.
5.
Došao seljak prvi put u Beograd, ne može da se snađe, pa zaustavi pandura:
Seljak: – Gde se nalazi Kalemegdan?
Pandur: – Pa, to zna svaka budala!
Seljak: – Zato te i pitam!
6.
Ulazi seljak u prepunu šesnaju. Jedna gospođa ga nagazi štiklom…
Gospođa: Izvinite, molim vas, nije bilo namerno!
Seljak: Ništa, ništa, gospođo, mi seljaci smo navikli da nas gazi stoka!
7.
U krcati bus upada maskirani čovek sa pištoljem…
Maskirani: Ovo je pljačka!
Putnik: Au, što me prepade, ja mislio Bus-plus kontrola!
8.
Beograđanka: Raskidamo!
Beograđanin: Aaa, da, da, ha, ha… danas je 1. april!
Beograđanka: Mogu ja i sutra da te ostavim, nije problem!
9.
– Gde izlazi Crnogorac u Beogradu?
– U Šćepan Braun!
10.
– Šta kažu Beograđani kada izlaze na vazduh?
– Idem da udahnem malo smoga!
11.
Pita M Džejmsa Bonda:
– 007, gde si?
Bond odgovara:
– U Nici… Batajnici!
***