Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
U Pozorištu na Terazijama, 8. novembra od 19.30, premijerno će biti izveden mjuzikl Ženidba i udadba za koji je muziku komponovao Momčilo Bajagić Bajaga.
„Oduvek mi je bila želja da radim mjuzikl!“, kaže Bajaga. „Do sada sam radio muziku za predstave, filmove, televiziju i reklame, radio sam i za jedan kabare, ali mjuzikl do sada nisam imao priliku da radim“.
Na osnovu dela Ženidba i udadba čuvenog srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića istoimeni mjuzikl Pozorišta na Terazijama režirao je Vladimir Lazić, a glume i pevaju Duško Radović, Ljiljana Stjepanović, Mina Lazarević, Ivan Jevtović, Miroljub Turajlija, Elizabeta Đorevska, Milan Milosavljević, Valentina Pavličić, Vesna Paštrović i Ana Simić. Koreografiju je postavila Milica Cerović, kostimograf je Snežana Šimić, a scenograf Dragan Lazić.
Dramaturg Željko Mijanović je Sterijino pisanje puno lokalnih arhaičnih izraza odlično pretočio u songove, tako da je Bajaga imao samo neke manje intervencije na tekstovima „više ako se potrefi da treba neka reč koja bi se bolje pevala, a znači isto“.
„Neki prijatelji su mi rekli da Željkovi songovi zvuče kao da sam ih ja pisao. Neverovatno koliko su nam se poklopili senzibiliteti“, naglašava Bajaga.
U ostvarivanju zamišljenih muzičkih ideja pomagali su gitarista Bajage i Instruktora Marko Nježić Kića i gitarista Apsolutno romantično Zoran Alvirović Kina, a Bajaga posebno ističe klavijaturistu Sašu Loknera, koji je bio zadužen za aranžmane i orkestraciju.
„Bez njega ne bih ni počeo ovo da radim, jer je daleko više iskustva imao od mene u ovakvom poslu. Radio je za Pozorište Boško Buha nekoliko dečijih mjuzikala i daleko bolje shvata tu formu. Nemam problem kad su pesme u pitanju, ali kad je u pitanju sama forma mjuzikla i pozorišni način razmišljanja, tu mi je Loki puno pomogao“, ističe Bajaga.
Muzika Ženidbe i udadbe u duhu je vremena i mesta radnje, Vojvodine 19. veka, i Bajaga je opisuje uslovno kao „novokomponovanu starogradsku muziku, primernu mjuziklu kao formi, sa ponešto kabaretskog zvuka i uticaja rumunske, mađarske, srpske, ciganske, bunjevačke muzike, a iz daljine i možda ruske i ukrajinske“.
„Nije teško raditi epohu kad je Vojvodina u pitanju, svi je znamo kao prostor različitih kultura, i to je nešto što može da inspiriše. Trudio sam se najviše da iskoristim žičane instrumente, gitare i tambure, i nisam namerno stavljao violine i trubače. Trudio sam se da komponujem u duhu tradicije, ali nisam koristio neke poznate teme“, kaže Bajaga.
Ako bi morao da izdvoji bar jednu pesmu koja najbolje predstavlja duh Ženidbe i udadbe, ali koja se istovremeno može slušati i van konteksta tog mjuzikla, Bajaga se opredeljuje za „Mladost“, i ističe da je to njegov omaž jednom velikom kantautoru – Arsenu Dediću. (danubeogradu.rs)
