Za samo dva dana tokom prošlog vikenda, Rimski bunar na Beogradskoj tvrđavi posetilo je više od 3.000 ljudi.
– Ovakvo interesovanje posetilaca dokazuje veliku turističku atrakciju Rimskog bunara koji je, posle sedam godina, ponovo dostupan široj javnosti. U narednom periodu, može se obići potpuno besplatno, svakog dana od 10.00 do 18.00 – rekao je v. d. direktora JP „Beogradska tvrđava“ Nikola Kovačević.
JP „Beogradska tvrđava“ obavilo je čitav niz intervencija na sanaciji i obnovi strujnog ormara i elektroinstalacija. Postavljena je nova rasveta, a u drugoj fazi radova urađena je nova ograda iznad okna Bunara, zamenjene su metalne rešetke koje pokrivaju otvor i popravljena vrata na vrhu oba spiralna stepeništa. Radovi su izvedeni uz saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i stručni nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Rimski bunar (ili Veliki bunar) izgrađen je u periodu obimne barokne rekonstrukcije Beograda u doba austrijske vlasti od 1717. do 1739. godine. Naziv Rimski bunar, koji je prvi put zabeležen u 19. veku, dobio je na osnovu verovanja da sam bunar potiče iz perioda rimskog Beograda. Predstavlja delo značajne barokne arhitekture na ovim prostorima i u vreme kada je izgrađen predstavljao je jedno od najboljih ostvarenja vojne arhitekture.
Veruje se da je autor projekta Baltazar Nojman, najznačajniji arhitekta razvijenog baroka u Evropi. Sam bunar predstavlja duplo umanjenu repliku bunara Svetog Patrika iz Orvieta u Italiji. Građevina je do danas sačuvana u svom izvornom obliku. (Beoinfo)