U sredu, 19. novembra od 19.00 u UK Parobrod biće emitovana TV drama „Nirnberški epilog“ kojom će biti predstavljen Pavle Vuisić.
U danima kada je Haški tribunal ponovo glavni fokus naše javnosti i u nedeljama kada nas polako jedan po jedan napuštaju velikani naše kulture i sedme umetnosti, od Marije Crnobori preko Zorana Čalića do Nikole Simića, dužni smo da se vratimo nekome i nečemu što ima logičnu vezu sa prethodnim, ali u drugačijem kontekstu.
Nepodeljeni utisak je da je Pavle Vuisić najveći glumac srpske i jugoslovenske kinematografije. Onaj ko je poneo nagradu za glumačko ostvarenje sa njegovim imenom, ušao je u hol slavnih. Posle sedam drugih glumaca baš iz rečenog virtuelnog hola, Trezor RTS i Parobrod, predstavljaju totalno drugačijeg Pavla od onog iz „Čudvotornog mača“, „Boksera koji idu u raj“, „Brata Dr Homera“, „Šešira Koste Vujića“, „Kamiondžija“, „Otpisanih“ ili „Maratonaca“ i „Ko to tamo peva“.
Jednak u filmu, pozorišnoj veličini spomenute dive – Crnobori, jednako zavodljiv i omiljen u duhovitosti kao Čalićevi blokbasteri, Simićev kum u „Više od igre“ – Paja Vuisić likom sličan Orsonu Velsu, bio je najbolji glumac na svetu, jedini bolji od njega, kako ga je sam Vels opisao.
I kao što je Čalić birajući između dva slična karaktera odabrao Gidru Bojanića, a ne njega, Vuisićev filmski otac bio je Vojislav Nanović u čijim je delima debitovao 1950. kao nikad svršeni glumac Dramske akademije. Ironična činjenica da je Pavle Vuisić studirao pravo i bavio se novinarstvom. A u tom pravcu nikad sprovedena katarza, ovog društva, kao i činjenica da smo nekad snimali TV filmove sa podžanrom sudske drame, otvara nam arhiv ne samo Paje Vuisića kao Hermana Geringa nego i celu antologijsku postavu jugoslovenskog glumišta u drami „Nirnberški epilog“, kada smo ravnopravno sa američkom kinematografijom tretirali to istorijsko pitanje komandne odgovornosti i kolektivne krivice, dve decenije pre nego što nas je zadeslia zlehuda sudbina krvavog raspada zajedničke države.
I kao što ne postoji nijedan američki pravnik koji nije pogledao antologijsko ostvarenje „12 Angry Man“, tako svaki student prava, političkih nauka, ili FDU-a, od 19. novembra, ima obaveznu lektiru da pogleda ovaj film poljskog reditelja Ježija Antzaka iz 1971. Sa Đuzom Stoiljkovićem, Vasom Pantelićem, Mrgudom Radovanovićem, Vlastom Velisavljevićem, Brankom Plešom, Đorđem Jelisićem, Vladimirom Popovićem i brojnim drugima.
Prikazivanje ovog TV dela, kulturni je događaj godine, neotvoreni kovčeg sa blagom igrane produkcije Televizije Beograd i SFRJ filmografije.
Na malom slobodnom preostalom medijskom prostoru u šumu svih informacija, nalazi se mogućnost ili moć da ova informacija, otvori novi emotivni prostor spram Paje Vuisića, onima koji ga ne poznaju baš kao i nama koji smo ga zaboravili, inače će jedino predgrađe Zemuna – Altina biti hol slavnih velikana spram jedine počasti koju smo im odali.
Ulaz je slobodan. (danubeogradu.rs)