Uspomene na dečje rođendane umeju da stanu u jednu dnevnu sobu: sto pomeren uza zid, sendviči na poslužavniku i neko ko pazi da lopta ne završi u vitrini.
Posle torte, ako je moglo, silazilo se ispred zgrade. Odlazak u rođendaonicu za mnoge je bio događaj o kojem se pričalo i sutradan.
Danas se prostor za dečju igru može naći uz pekaru, apoteku ili prodavnicu koju posećujemo svakog dana. Tokom poslednjih dvadesetak godina promenio se i izgled tih lokala i način na koji ih doživljavamo. Igraonice su u mnogim naseljima postale poznate komšijske adrese, čak i onima čija su deca odavno prerasla tobogan.
Nova adresa u poznatom kraju
Na Novom Beogradu igraonica može da bude usputna stanica između vrtića i kuće, ali i mesto do kojeg treba preći širok bulevar i nekoliko velikih blokova. Na papiru je to isti kraj; sa malim detetom razlika se i te kako oseća.
U Zemunu ih nalazimo među lokalima u starijim ulicama, ali i u naseljima udaljenim od keja i Gardoša. Na Čukarici, opet, Banovo brdo i Žarkovo pripadaju istoj opštini, ali nisu isti komšiluk. Porodici je obično mnogo važnije šta joj je blizu ulaza nego kojoj administrativnoj celini pripada.
Slična promena vidi se i na Zvezdari i Voždovcu. Pored vrtića, sportskih terena i parkova, u svakodnevicu su ušli prostori za slobodnu igru i različite dečje radionice. Deo dečjih susreta tako se preselio i u lokale okrenute ulici, sa svojim radnim vremenom i pravilima. Tu se vidi i koliko su se promenila prizemlja stambenih zgrada: uz svakodnevne usluge sada imaju i sadržaje kojima su deca glavni gosti, a ne samo pratnja odraslima.
To ponešto govori i o tome kako gledamo kraj u kojem živimo. Dok nemamo decu, zapamtimo gde je dobra kafa ili gde radi prodavnica do kasno. Sa kolicima počinjemo da primećujemo širinu trotoara, hladovinu i mesta na kojima se okupljaju druge porodice. Odjednom je važan i ulaz pored kojeg smo ranije prolazili bez zastajanja.
Takvi susreti mogu da prošire i krug poznanstava među odraslima. Lice koje viđamo kod vrtića prestane da bude samo nečiji tata ili mama. Sledeći susret kod prodavnice već počinje pozdravom.
Zašto blizina menja svakodnevicu
Na karti grada sve deluje prilično jednostavno. U stvarnom popodnevu između dve adrese stanu čekanje autobusa, gužva na mostu, traženje parkinga i dete koje baš tada mora u toalet. Ko je pokušao da posle posla spoji vrtić, nabavku i druženje zna koliko raspored može da bude ambiciozniji od dana.
Zato blizina ima vrednost koju kilometraža slabo objašnjava. Do nekog mesta stiže se peške, bez razmišljanja o prevozu; za drugo je potrebno unapred odlučiti ko vozi i kada se vraća.
Kratka šetnja do prostora za igru ostavlja više mesta za usputno zastajanje, razgovor i povratak koji ne mora da se meri pogledima na sat. Odlazak tada ne zavisi uvek od člana porodice koji ima automobil. Lakše se uključe baka ili deda, a dogovor između dve porodice može da stane u kratku poruku, umesto u usklađivanje nekoliko rasporeda.
Deci je ta razlika još neposrednija. Drugar iz vrtića može da postane i drugar iz kraja ako postoji prilika da se sretnu van grupe. Poznata lica, ponovljeni susreti i put koji polako uče napamet daju naselju značenje koje nijedan naziv opštine ne može da objasni.
Naravno, nisu sve ulice podjednako prijatne za takve male izlete. Blizu vazdušnom linijom i blizu sa detetom za ruku mogu biti dve različite stvari. Zbog prometne raskrsnice, uskog trotoara ili niza parkiranih automobila i na kratkom putu može da bude dosta zaobilaženja.
Šta još postoji iza sledećeg ćoška
Zanimljivo je koliko dobro poznajemo svoju uobičajenu putanju, a koliko malo ulicu paralelnu s njom. Možemo godinama prolaziti istim krajem i tek uz nečiju preporuku otkriti mesto za dečje druženje nekoliko skretanja dalje. Porodicama koje su se tek doselile takva otkrića pomažu da upoznaju komšije i da kraj počnu da osećaju kao svoj.
Preporuke iz vrtića i razgovori na igralištu danas se dopunjuju pretragom na telefonu. Na Igralandu su, recimo, predstavljene dečije igraonice u Beogradu, uz interaktivnu mapu na kojoj se vidi njihov raspored po različitim delovima grada. Kada ih pogledamo u odnosu na poznate ulice, dotad nepoznata adresa postaje nešto sasvim razumljivo: sledeći blok, ulica iza škole, deo naselja kojim retko prolazimo.
O tome kakav je kraj za odrastanje ne govori samo ponuda lokala. Važni su i park do kojeg se lako stiže, klupa na kojoj se odrasli zadržavaju i slobodan prostor za igru koja ne traži ulaznicu. Igraonice pripadaju toj široj slici naselja, uz mesta koja su dostupna svima.
Menjaju se izlozi, niču nove zgrade i na poznatim uglovima osvanjuju druga imena. A detetu kraj postaje njegov onda kada usput sretne nekoga svog. Ponekad je dovoljan drugar koji mu mahne s druge strane ulice.
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
