Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Ekologija » Biomonitoring: Merenje kvaliteta vazduha u Beogradu
Mahovina u Beogradu

Biomonitoring: Merenje kvaliteta vazduha u Beogradu

Rezultati merenja kvaliteta vazduha u Beogradu, koji je urađen pomoću vrećica mahovine postavljenih na 46 lokacija u gradu, biće predstavljeni krajem godine, najavljeno je iz Laboratorije za fiziku okoline Instituta za fiziku u Beogradu.

Merenje se radi u okviru projekta „Biomonitoring teških metala u vazduhu duž glavnih saobraćajnica grada Beograda“ pomoću metode koju je razvio tim naučnika iz Laboratorije za fiziku okoline Instituta za fiziku, a na osnovu čega je moguća izrada odgovarajućih mapa zagađenosti vazduha.

Vrećice mahovine su, pored ostalog, postavljene na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Kralja Milana, Skupštine Srbije, na Zelenom vencu, kod Vukovog spomenika, u Cvijićevoj ulici, na Banovom brdu, na Ušću i u Glavnoj ulici u Zemunu, prenosi Zelena Srbija.

Mahovina u Beogradu

Kako je agenciji Beta kazala menadžerka projekta Mira Aničić Urošević iz Laboratorije za fiziku okoline Instituta za fiziku, biomonitoring se u svetu, ali i u Srbiji koristi duži niz godina u raznim ekološkim istraživanjima.

„Biomonitoring predstavlja jeftiniju, ali i jednostavniju alternativnu metodu u poredjenju sa standardnim instrumentalnim merenjima“, kazala je ona.

Kako je objasnila, biomonitori predstavljaju organizme, delove organizama ili zajednicu organizama koji izloženi različitim vrstama zagađenja daju informacije o kvalitetu i stanju životne sredine.

„Oni se takođe mogu koristiti za otkrivanje negativnih uticaja koje različite antropogene aktivnosti, poput industrijske delatnosti, saobraćaja, imaju na životnu sredinu“, kazala je Uroševićeva.

Ona je navela da svaki organizam u ekosistemu može dati informacije o stanju svoje životne sredine.

„Mnoge biljne vrste pokazuju osetljivost na različite zagađujuće supstance. Stepen njihove osetljivosti na zagađujuće supstance varira u zavisnosti od same vrste. Po brojnim dosadašnjim istraživanjima mahovine su se pokazale kao veoma dobri biomonitori zagađenosti vazduha“, rekla je ona.

Mahovina u Beogradu

Po njenim rečima, za razliku od „viših“ biljaka, mahovine nemaju razvijen pravi korenov sistem, stablo i list već samo analogne delove koji liče na pomenute organe.

„Usled nepostojanja kutikule na površini listića, mahovine upijaju vodu i nutrijente iz vazduha, a time i zagađujuće supstance. Upravo zahvaljujući tim morfološko-fiziološkim osobinama mahovine predstavljaju dobre biomonitore zagađujućih supstanci, prvenstveno teških metala, prisutnih u okolnom vazduhu“, kazala je Uroševićeva.

Ona je podsetila da mahovine (Bryophyta) predstavljaju u evolutivnom smislu primitivnu, ali široko rasprostranjenu grupu kopnenih biljaka, navodeći da je do danas na Zemlji zabeleženo između 22.000 i 27.000 različitih vrsta, dok se u Srbija po raznovrsnosti mahovina izdvaja kao jedno od najbogatijih područja u Evropi.

Prva ispitivanja atmosferskog zagađenja korišćenjem mahovina, sprovedena su u skandinavskim zemljama pre oko 40 godina.

Projekti

U Srbiji je, za potrebe merenja kvaliteta vazduha, u okviru Laboratorije za fiziku okoline razvijena metoda aktivnog biomonitoringa teških metala i policikličnih aromatičnih ugljovodonika u vazduhu korišćenjem vrećica s mahovinom, koja je uspešno primenjena u nekoliko studija slučaja na području Beograda.

U 2012. godini realizovan je u Beogradu i projekat „Aktivni biomonitoring elemenata u tragovima u vazduhu ulica kanjonskog tipa Beograda i Moskve korišćenjem mahovine Sphagnum girgensohnii Russow.

On je izveden u okviru saradnje Laboratorije za fiziku okoline Instituta za fiziku sa Objedinjenim institutom za nuklearna istraživanja u Dubni iz Rusije. Projekat je sproveden u centralnom delu Beograda i Moskve s ciljem testiranja vertikalne i horizontalne distribucije elemenata u vazduhu karakterističnih urbanih ambijenata – ulica kanjonskog tipa, kao i gradskom tunelu.

Tokom 2013. godine tim naučnika iz Laboratorije za fiziku okoline realizovao je u Beogradu i projekat „Aktivni biomonitoring metala i drugih elemenata u vazduhu Beograda korišćenjem vrećica s mahovinama (moss bag technique)“ koji je podržao Sekreterijat za zaštitu životne sredine grada Beograda.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.