Ozbiljma produkcija, ozbiljan bend. Iskustvo Goblinima na nedostaje, znaju oni vrlo dobro kako se pravi dinamičan koncert.
To su i dokazali pred razdraganom publikom na otvorenom u Luci Beograd u subotu kada, gle čuda, nije padala kiša.
/ Tekst: David Vartabedijan /
Dok je publika polako popunjavala prostor Luke Beograd, na bini su svirali Savršeni marginalci (ex-Hladno pivo). Uz malo njihovih kompozicija i dobro poznatih hitova svog bivšeg sastava te uz obradu „Bela šljiva“ od Pekinške patke (ne, nije u pitanju nikakvo jelo made in PRC), Savršeni marginalci su sasvim korektno odradili vežbe za zagravevanje publike.
Nekoliko minuta posle zakazanog vremena, na bini se prvo pojavio Leo Fon Punkerstein (gitara, prateći vokal) i počeo da svira uvodne akorde prve pesme (dobra dva minuta ritmičarenja) pre nego što se ostatak benda priključio na bini i započeo set pesmom „Mirno more“.
Na ekranima iza benda, more je bilo nemirno, talasi su lomili, dok se očigledno raspoložen bend se ponašao u skladu sa vizualima koji su pratili pesmu. Udarila je i druga pesma po redu. „Luna“. Za sve koji vole da pevaju u publici. Što bi rekli neki dragi drugari: bend je nabrijan a nabrijana je i publika. Idealan spoj.
Sa takvim prijemom od oko 3000 posetilaca i uz odlično odrađen zvuk (mada, ne i jačina istog, no propisi su propisi), Goblinima je bilo lako da diktriraju tempo. Prva brzinska stanka, ako se to tako može nazvati, bila je tokom pesme „U odbrani zla“, no ni tu nije bilo predaha za evidentno horski raspoloženu publiku.
Poverljivi izvori tvrde da se čak u pojedinim kladionicama u danu kada Goblini održavaju koncert, može pronaći i kvota za „U kojoj po redu pesmi će Branko Golubović Golub (vokal) skinuti majicu i prikazati koliko se u proteklom periodu ulagalo u porast abdomena“. Ovoga puta to se dogodilo tokom sedme pesme, ako sam dobro brojao. Eto dojave.
No, Goblini u svom ipak skromnom katalogu od pet studijskih albuma itekako imaju doovoljno hit pesama kojima mogu da prodrmaju prisutne, da ne pominjem i obrade kojima je bend oduvek bio sklon.
„Pesma o Ribaru Marinu, Mari i moru“ posveta dragom bendu Kud Idijoti je otvorila taj „obradivi“ deo koncerta. „Marjane, Marjane“ je usledila, da bi se Alen Jovanović (gitara, prateći vokal) iskazao kao vokalni solista u obradi pesme „Tamara (kuda idu izgubljene djevojke)“ koju je napisao Boris Novković a prisvojili su je Goblini.
Sasvim očekivano tu se našla i „Anja, volim te“ i uz prigodnu priču o nesposobnosti glavnih urednika najveće izdavačke kuće u ovoj zemlji eksplozivna obrada pesme „Samo nam je ljubav potrebna“, znate već kog autora.
Oh, da, bilo je i povika da se čuje nešto što bi trebalo da predstavlja radnju oporavljanja izduvane gume, to se rešilo elegantniim skakanjem članova benda po bini, što se prenelo i na publiku.
Ne bi trebalo ni zaboraviti ostale hit pesme iz kuhinje Goblina, čule su se a i pevali su ih svi prisutni – i „Petra“, „Cipjonka“ i „LSD se vraća kući“, „Kupi me“, „Splet okolnosti“, „Ona“, „Daleki put“, „Voz“ (kojim su bravurozno kao i tokom celog koncerta tutnjali Vlada Kokotović – bas, i Milan Arnautović za baterijom bubnjeva), te spora i pomalo čorbasta „Negde pred zoru“.
Ukratko, niska dobro poznatih i opšte prihvaćenih pesama za 90 minuta koncerta. Do bisa…
Bis je otvoren pesmom „Deca iz komšiluka“. „Sam-Phone-glas“ je usledila, da bi se do kulminacije došlo – uz slobodno mogu da napišem – zvaničnu himnu benda „Ima nas!“ Za kraj je ostavljena kao i uvek „Za Lorenu“. Kažite gde je noć?
Uz zahvalnost publici na lepoj junskoj večeri, bend je otišao sa bine da bi se druženje nastavilo u odlično uređenom bekstejdžu uz malo rođendanskog jermenskog konjaka, ali to je već neka druga priča… koncertna priča je bila i više nego poštena!
Organizator koncerta: Long Play
