Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Ove godine FEST otvara film Bertrana Boneloa „Sen Loran“ u kome glavne uloge igraju Gaspar Ulije, Žeremi Renije, Lui Garel, Lea Sejdu i Helmut Berger.
Prošlo je više od šest godina od smrti Iv Sen Lorana (Yves Saint Laurent), ali čuveni dizajner daleko je od zaborava. Njegova modna marka i dalje je jedan od najjačih svetskih brendova, ali veliko interesovanje privlači i njegov buran privatni život na osnovu koga su prošle godine snimljena dva filma.
Yves Saint Laurent je „zvanični“ biopik, koji je autorizovao Pjer Berže (Pierre Bergé), dizajnerov dugogodišnji poslovni i životni partner. Drugi film, u režiji Bertrana Boneloa (Bertrand Bonello), „Sen Loran“, malo je slobodnija verzija, fokusirana više na samog dizajnera i njegovu priču, nego na priču koju je o njemu želeo da plasira Berže.
Reditelj Bertran Bonelo često se karakteriše kao pripadnik takozvanog Novog francuskog ekstremizma, koji čine transgresivni filmovi i reditelji poput Fransoa Ozona (Francois Ozon) i Gaspara Noe (Gaspar Noe). Bonelovi prethodni filmovi kao što su „Pornographer“, „Tiresia“, „House of Tolerance“, bave se kontroverznim temama poput pornografije, transrodnosti i života u bordelu.
Sve samo ne klasična biografija
Uprkos tome, Bonelo je miljenik kritike i festivala, a pogotovo Kana gde je redovan gost, i nosilac nagrade FIPRESCI žirija kao i tri nominacije za Zlatnu palmu. Njegova verzija Sen Loranove priče je sve samo ne klasična biografija.
Film je raskošno umetničko delo, na momente nadrealno i hipnotišuće. Fotografija i muzika se izdvajaju kao najjači elementi filma, zajedno sa fantastičnim glumačkim ostvarenjima.
U naslovnoj ulozi briljira model i glumac Gaspar Ulije (Gaspard Ulliel), našoj publici najpoznatiji po ulozi u filmu „Veridba je dugo trajala“ (A very long engagement) za koju je dobio nagradu Cezar (francuski pandan Oskaru). Pjera Beržea tumači Žeremi Renije (Jérémie Renier), a u ostalim ulogama su i Lui Garel (Louis Garrel) i Lea Sejdu (Lea Seydoux).
Film „Sen Loran“ će biti prikazan u Sava centru 27. februara u 19.00 i 28. februara u 13.30.
Beogradski Pobednik za Milenu Dravić i Aleksandra Sokurova
Ovogodišnju nagradu Beogradski Pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti poneće jedna od naših najboljih i najčuvenijih glumica – Milena Dravić.
Od filma, preko pozorišta i televizije, Milena je u više od pedeset godina dugoj karijeri postala jedna od najvoljenijih domaćih glumica uz koju su odrastale mnoge generacije. Njena karijera počela je davne 1959. ulogom u filmu „Vrata ostaju otvorena“, a prvi veliki uspeh doživela je već 1962. kada je osvojila Zlatnu arenu u Puli za film „Prekobrojna“.
Program 43. FEST-a
O partizanskom filmu je nemoguće govoriti bez pominjanja Milene Dravić, zahvaljujući sjajnim ulogama u filmovima „Kozara“, „Sutjeska“, „Bitka na Neretvi“. Ipak, i pored uloga u tada dominantnom žanru, Milena se našla i u radovima malo drugačijih autora i filmovima crnog talasa. Igrala je u nekolko filmova Puriše Đorđevića – „Kros kontri“, „Jutro“ (nagrada Zlatna Ruža u Veneciji) i „Biciklisti“ (druga Zlatna arena u Puli). Takođe, pojavila se i u kultnim ostvarenjima Dušana Makavejeva – kontroverznom filmu „Misterije organizma“ i „Čovek nije tica“ – a fotografija sa snimanja istog je i bila inspiracija za kampanju ovogodišnjeg FEST-a.
Početkom sedamdesetih započinje vezu sa Draganom Nikolićem, i njih dvoje postaju najpopularniji par u Jugoslaviji zahvaljujući neverovatnom uspehu šou programa „Obraz uz obraz“ koji su zajedno vodili.
Ipak, više uspeha u filmovima je imala sa svojim filmskim partnerom, Ljubišom Samardžićem. Njih dvoje su se pokazali kao dobitna kombinacija koju je narod brzo zavoleo, te su se zajedno pojavili u brojnim filmovima od kojih su najpopularniji „Ljubavni život Budimira Trajkovića“ i „Rad na određeno vreme“ koji je sledilo nekoliko nastavaka.
Milena je u ovom periodu nizala uloge koje su joj donosile pohvale kritike i simpatije publike, kao što su uloga učiteljice u seriji za decu „Priče iz Nepričave“, i uloga u filmu „Poseban tretman“ za koju je dobila nagradu u Kanu.
Devedesetih smo uglavnom mogli da je vidimo na televiziji, u serijama „Metla bez drške“ i „Policajac sa Petlovog brda“, a veliki povratak na filmsku scenu označila je uloga u „Zoni Zamfirovoj“ gde je ponovo igrala sa svojim suprugom. Poslednjih godina, Milena se tek ponekad pojavi na platnu ili malim ekranima. Glumila je u filmovima „Agi i Ema“, i „Ljubav i drugi zločini“, kao i u serijama „Pozorište u kući“ i „Sinđelići“.
Paralelno sa filmskom i TV karijerom, Milena je gradila i reputaciju kao vrsna pozorišna glumica. Nekoliko puta je osvajala nagradu Ćuran na festivalu komedije u Jagodini, a takođe je ovenčana nagradama za životno delo – Zlatni ćuran i Žanka Stokić, kao i statuetom Joakim Vujić. Pored dve već pomenute Zlatne arene, dobila je još četiri Srebrne arene na festivalu u Puli.
U Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj će u okviru 43. FEST-a biti prikazan filmski omaž ovoj glumici.
Nagradu Beogradski Pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti dobiće i Aleksandar Sokurov, jedan od najvažnijih reditelja današnjice.
Zlatni lav na Venecijanskom festivalu 2011. bio je kruna stvaralaštva istaknutog ruskog reditelja Aleksandra Sokurova i ultimativno priznanje koje je učvrstilo njegovu poziciju kao jednog od najvažnijih svetskih autora današnjice. Njegov put do priznanja bio je dug i naporan, često ga je osporavala filmska kritika i vlast, ali uprkos pretnjama, zabranama i nerazumevanju, Sokurov je ostao dosledan sebi i svojoj viziji.
U više od trideset godina dugoj karijeri Sokurov se bavio temama većim od života – istorijom, strukturama moći, i ljudskom dušom na njemu svojstven način. Dokumentovao je živote velikih ljudi, od istorijskih velikana Hitlera i Lenjina, preko Solženjicina, Gorbačova, Šostakoviča i Tarkovskog.
Adaptirao je književna dela Čehova, Dostojevskog i Šoa, ali se i bavio slučajevima običnih, nepoznatih ljudi i apstraktnim emocijama i međuljudskim odnosima. Njegovi filmovi su prvenstveno jedinstveno estetsko iskustvo, često bez jasnog narativa, filmska poezija potpuno jasna samo njemu, a drugima ostavljena na tumačenje.
U Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj će u okviru 43. FEST-a biti prikazana retrospektiva njegovih filmova.
Ničije dete
Srpsku premijeru na 43. FEST-u imaće i debitantski film Vuka Ršumovića „Ničije dete“ koji je napravio veliki odjek na svetskoj filmskoj sceni. Film je imao premijeru na prošlogodišnjem festivalu u Veneciji gde je prikazan u selekciji „Nedelje međunarodne filmske kritike“ u kojoj Srbija nije imala predstavnika 30 godina.
O ovom filmu pisali smo ranije.
Postigao je neverovatan uspeh osvojivši čak tri nagrade, nagradu publike i nagradu FIPRESCI za najbolji film u selekciji pratećih programa, kao i nagradu za najbolji scenario. Prikazan je i na festivalu u Palm Springsu gde je osvojio nagradu „The New Voices/New Visions“, a balkansku premijeru imao je na festivalu u Zagrebu gde je osvojio nagradu publike.
