Od 12. februara (19.00) do 2. marta u Prodajnoj galeriji „Beograd“ (Kosančićev venac 19) biće otvorena izložba „Momčilo Moma Marković: pejzaž kao sublimacija“.
Autorska izložba Srđana Đileta Markovića obuhvata radove Mome Markovića nastale tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, crteže i slike od kojih većina do sada nije predstavljena beogradskoj publici.
Reč je o vremenu kada je umetnik svoje crtačko umeće transponovao u apstrahovane strukture disciplinovano građene kontrastiranjem pigmenata i slikarskih veziva sa složenom vizuelnom morfologijom tla u radovima na papiru.
Moma Marković (1927–2013) bio je dugugodišnji profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, ilustrator lista „Politika“, renomirani slkar i pedagog. Jedan je od osnivača umetničke grupe „Danas zajedno“ sa Damnjanom, Markom Krsmanovićem i Slobodanom Pejovićem.
Iz predgovora kataloga
Početkom šezdesetih godina apstraktna umetnost je u Srbiji naišla na zid nerazumevanja i ignorancije. Veći deo enformelističke produkcije je insistirao na materijalnosti slike, herojskom gestu i kolažiranju neslikarskih materijala na samo platno.
To nije slučaj sa Markovićem koji je razvio jedan asketski postupak, radikalno minimizirajući kolorističku paletu, čak i fizički udeo samog slikara u procesu kreacije. Izabraši tehnološki proces koji ga je približio idealu da „slika samu sebe slika“ kao što priroda samu sebe stvara, Marković ciklusom „Anatomija prostora“ anticipira fraktalne strukture u kojima su detalji identični celini.
Bravurozna tesktura postaje glavni akter… sa otvorenim reminiscencijama na geološke procese i subjektivnost perceptivnog procesa. Čak i u njegovim najapstraktnijim radovima, uvek je prisutna snažna asocijacija na pejzaž… u stilu legendarne Polokove maskime „Ja ne slikam po prirodi. Ja sam priroda“.
Markovićevi pejzaži su više kosmogonija nego pleneristički zapis. Jedinstvena energija koja oblikuje i mikro i makro kosmos je prava tema njegovih slika. (Srđan Đile Marković, vizuelni umetnik)