Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » TV - kad ti se ne izlazi » Intervju: Tatjana Maslani kao Crno siroče
Tatjana Maslani - Crno siroče

Intervju: Tatjana Maslani kao Crno siroče

Serija o klonovima „Crno siroče“ (Orphan Black) ne bi bila to što jeste da Tatjana Maslani nije tako moćna u transformacijama.

Mlada kanadska glumica do sada, izbrojali smo, tumači uloge 13 klonova, ali taj broj njenih uloga sigurno nije konačan. Toliko je dobra da sa svakim sledećim klonom donese nešto novo i drugačije, a to potvrđuju i nagrade na festivalima.

Ako još nemate svog najdražeg klona, nađite ga na internet televiziji Pickbox, gde vas čekaju dve kompletne sezone „Crnog siročeta“ i iz nedelje u nedelju epizode iz treće sezone.

U ekskluzivnom intervjuu za portal Dan u Beogradu, Tatjana Maslani otkriva šta se dešava na snimanju, priča o svom liku i svemu što vas je zanimalo o vašoj omiljenoj seriji.

Koji element serije je bio ključan da privuče vašu pažnju? Jesu li to bili likovi iz scenarija ili izazovi koji idu uz posao?
– To je definitivno bila kombinacija svih tih stvari. Scenario je učinio da budem veoma uzbuđena zbog projekta jer je napisan tako uverljivo, a likovi su veoma dobro opisani na papiru. To je svet koji do sad nisam videla u televizijskoj seriji.

Izazov je glumiti sve te likove. Nisam znala kako ću to da izvedem. Kao glumicu me je to radovalo i inspirisalo i postala sam malo opsednuta pokušajima da dobro obavim posao.

Iako je kategorizovana kao dramska, u seriji „Crno siroče“ postoji specifičan smisao za humor. Jesu li vam draže akcione ili komične scene?
– Dopada mi se kombinacija s kojom možemo da se poigravamo u „Crnom siročetu“. Serija ima sopstveni crni humor, a meni je to veoma zabavno. Mislim da najmračniji trenuci u životu sadrže komediju u sebi, to je u samoj prirodi života, dok smešni trenuci mogu da imaju svoju tamnu stranu.

Zabavno je istovremeno se poigravati dramom i komedijom u istim scenama i sa istim likovima. Takve su moje omiljene serije, kao što je „Čista hemija“ u kojoj su ta dva žanra veoma lepo izbalansirana.

Može se reći da je Crno siroče u suštini naučnofantastična serija. To bi moglo da bude problem, jer će možda ograničiti ciljnu publiku. Možda neki fanovi Crnog siročeta nisu ljudi koji vole naučnu fantastiku. Zašto je tako?
– Ne znam šta je seriji neophodno da bi se dopala široj publici kao ova. Kao što ste rekli, to je naučnofantastična serija, pa bi mogla da bude malo specifična, pomalo neobična, ali mislim da su likovi sami po sebi uverljivi i neće se samo fanovi naučne fantastike povezati s njima.

Feliks nipošto nije klasičan naučnofantastični junak, on je samo izuzetno privlačan lik i ljudi će želeti da ga gledaju zbog njegove duhovitosti i karakterizacije. Mislim da se scenario ne oslanja samo na trik priču (ideja o klonovima), već likovima daje specifičnu notu, tako da možete da se povežete sa njima kao ljudima – a najbolja naučna fantastika to pruža. Uživam da gledam takvu naučnu fantastiku i zato uživam u radu na seriji „Crno siroče“, jer nam je svima dozvoljeno da stvaramo likove i ne oslanjamo se samo na priču.

Izgleda da televizijska industrija tokom proteklih godina nije shvatala naučnu fantastiku ozbiljno. Slažete li se s tim?
– Postoje mnoge serije koje bi mogle da promene to mišljenje. Kod naučne fantastike genijalno je to što prikazuje odraz našeg sveta, ali kroz drugačiju prizmu. Govori o budućnosti ka kojoj smo se uputili ili o sadašnjem vremenu u kom se trenutno nalazimo i baca svetlo na sve to na zabavan i fantastičan način. To nisu obične, svakodnevne stvari koje doživljavamo, već uzvišene, a ipak mogu da nam kažu gde se nalazimo kao društvo. Naučna fantastika ne dobija zasluženo priznanje za tumačenje društva na kome se često zasniva.

Tokom prve dve sezone svi likovi su doživeli značajan razvoj karaktera i postali su drugačiji nego na početku serije. Možemo li očekivati još toga u novoj sezoni?
– Da, pisci pišu veoma hrabro. Ne oslanjaju se na ono što već znaju, ono što je sigurno, što će upaliti. Neprestano bacaju felširane lopte i nastavljaju sa izazovima razvoja i promene tih likova. Kad god čitam scenario, ne znam u kom smeru će ići, ne znam kuda će serija krenuti dalje i za mene kao glumicu to je veoma uzbudljivo, kao i za sve ostale glumce u seriji.

U seriji imate dublerku, glumicu Ketrin Aleksander. Ona sigurno ima najnezahvalniji posao na televiziji jer je retko viđamo. Koliko je ona važna tokom snimanja?
– Toliko je važna, da ne mogu to dovoljno da naglasim. Ona je neverovatna. Ona je najdarežljivija glumica, jer kao što ste rekli, ne viđamo je često na ekranu, ali ona svakog dana dolazi na snimanje sa naučenim tekstom i spremna da odglumi, pamti sve što ja radim da bi mogla da to ponovi istovremeno, a da ne pokaže svoje lice. Ona čini mnogo, ali ne dobija priznanje za to.

Tako sam zahvalna što je imam i više nego srećna što naspram mene u tim scenama stoji neverovatna glumica, jer bila bih veoma usamljena da nje nema. Polovinu vremena pričam teniskoj loptici ili oznaci X na zidu, pa kad je Kathryn tu, to je kao san. Ona je neverovatna glumica i sjajno će obaviti posao.

Tatjana Maslani - Crno siroče

Njihov život je samo njihov…

Imate mnogo fanova koji čekaju svaku sledeću epizodu. Stvara li vam to dodatni pritisak?
– Tako sam se osećala kad smo počeli da snimamo drugu sezonu jer su ljudi iznenada postali svesni serije. Nismo znali da li će prva sezona dobro proći i hoće li je ljudi gledati, pa smo mogli da radimo ono što je bilo neophodno za snimanje, ali ljudi sad gledaju, uživljavaju se u seriju, stalo im je do likova, pa moramo da budemo pošteni prema njima. Na kraju se samo vratite i nastavite da pričate priče, i morate da zaboravite da će ljudi gledati i procenjivati, samo nastavite da radite.

Izgleda da ste potpuno posvećeni likovima. Osećate li konflikt u sebi kad jedan klon nanese bol drugom klonu?
– Teško je. Na kraju prve sezone neko me je pitao da li mi je drago što je Helena umrla, što je Sara ubila Helenu. Bilo je teško odgovoriti na to pitanje jer je Sara očigledno želela da Helena umre pošto je učinila toliko toga njenoj porodici, ukrala je Kiru i sve ostalo, ali sa Helenine tačke gledišta, ona je želela da živi, volela je Saru i nije htela da joj učini sve to. Da, to je pomalo konfliktno, pomalo zbunjujuće.

U ovoj sezoni ima mnogo epizodnih glumaca. Jeste li posebno uzbuđeni zbog saradnje sa nekim od njih?
– Bila sam uzbuđena zbog svih njih. Majkl Huismen nam se pridružio, a on je neverovatan glumac i veoma je zabavno raditi s njim. Patrik Džej Adams je bio sjajan, Mišel Forbs je bio neverovatan. Imali smo mnogo sreće što smo dobili te epizodne glumce. Ni zbog koga nisam uzbuđena više nego zbog ostalih, samo sam počastvovana što su ti ljudi hteli da glume u našoj seriji.

Svaki lik ima drugačiji fizički izgled i naglasak. Koji lik je fizički najzahtevniji tokom dugog dana snimanja i koji naglasak je najveći izazov?
– Londonski naglasak mi je bio i ostao najteži. Specifičan je za taj kraj, za taj deo Londona, pa je Sarin naglasak malo teži. Što se fizičkog izgleda tiče, mnogo sam se poigravala sa Rejčel, klonom kojeg upoznajemo na kraju prve sezone. Teško je održati njen izgled tokom celog dana jer ima besprekorno držanje i uvek nosi najbolnije visoke potpetice, pa je verovatno najteže glumiti nju.

Mislite li da imate sreće jer vam se pružila prilika da glumite osobe koje se toliko razlikuju?
– Srećna sam što ova uloga postoji. Nadam se da će žene koje igraju kompleksne, teške i uvrnute glavne likove postati uobičajena pojava. To se sve češće događa. Robin Rajt u „Kući od karata“ glumi fascinantnu junakinju, a Lora Dern je (u seriji „Prosvetljena“) glumila neverovatnu glavnu junakinju koja nije nužno i jaka žena, imala je toliko mana i slabosti, ali ja dobro poznajem tu ženu, verujem joj i navijam za nju. Vrlo je verovatno da će postati uobičajeno da žene imaju glavne uloge u serijama. Krajnje je vreme.

Gledajući seriju, ti likovi su individue koje ništa ne definiše…
– Jedna od stvari na koje sam ponosna u seriji jeste da su sve te žene individue. Nisu samo nečija devojka i ni na koji način ne traže odobravanje muškaraca. Nezavisne su i njihov život je samo njihov. Za mene je to veoma uzbudljivo.

Serija ih nije objektifikovala…
– Veoma sam zahvalna što glumim u ovakvoj seriji jer lako može da dospe u zamku u kojoj moramo da vidimo više nagih tela, likovi moraju da budu seksipilniji i slično. U našoj seriji je sjajno to što su četiri glavna lika đavolski uvrnuta i niko od njih ne mora da bude lep. Za mene je pravo osveženje što glumim takve likove.

U desetoj epizodi prve sezone vidimo da su klonovi nečije vlasništvo, neko ih poseduje. Ta tema je fascinantna, naročito za žene. Naša tela često se koriste za reklamu, marketing i za nečiji biznis. Za mene je ta tema veoma važna i temeljno je obrađujemo u drugoj sezoni, tu ideju o posedovanju sebe i svog života, da su klonovi ljudi, a ne samo naučni eksperiment. Imaju svoju volju, nezavisnost i lavovski se bore za to. Sav taj pank-rok, to je ono što Sara zapravo jeste i uvek se borila, uvek je preživljavala i mislim da njen uticaj počinje da se oseća kod ostalih klonova. (danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.