Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Drugi pišu » Iseljenje iz Srbije – saveti psihologa
Iseljenje iz Srbije

Iseljenje iz Srbije – saveti psihologa

Jasno je da iseljenje iz zemlje, odnosno odlazak na višegodišnji rad ili školovanje u inostranstvo, ne podrazumeva samo prikupljanje potvda, odobrenja, dozvola, potpisivanje radnih ugovora…

Iseljenje je velika lična životna promena o kojoj mi, koji smo još uvek tu, sanzajemo indirektno iz svedočenja prijatelja, rođaka, poznanika… A ona su različita. Kada je reč o zadovoljstvu, strepnji, tuzi i drugim psihičkim stanjima emigranata – čini se da uopštavanja ne može biti.

O izvesnim pravilnostima se, ipak, može govoriti, navodi u intervjuu za „Novosti“ Marjan Tošić, psiholog i predsednik Udruženja za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije i predlaže teme za razmišljanje za one koji planiraju da se isele.

Obično važi sledeće…

Osobe koje se dobro adaptiraju na novu sredinu najčešće odlaze sa sasvim jasnim razlogom i ciljem, u zemlju čiji jezik znaju, u kojoj već imaju prijatelje…

Mlađe osobe se lakše prilagođavaju pošto, jednostavno, imaju više vremena u budućnosti za koju prave planove, i manje navika i sećanja iz prošlosti koje treba da promene.

Obaveze prema roditeljima i realna ili nerealna odgovornost mogu da predstavljaju otežavajuće okolnosti.

Društvene mreže, skajp komunikacija, povremene posete Srbiji… nemaju bitnog uticaja na nostalgiju. Emigranti koji su zadovoljni svojim novim životom i osećaju se dobro neće imati posebne koristi ili štete od manje ili veće učestalosti kontakata.

Radoznalost, prilagodljivost, otpornost na stres, promene i neuspeh, osobine su koje neki ljudi poseduju u manjoj ili većoj meri i u životu „kod kuće“. Logično je da će se oni razlikovati i u uspešnosti prilagođavanja na nove okolnosti.

Pre donošenja odluke

Potrebno je racionalno i emocionalno samopreispitivanje. Što znači – iskreno odgovoriti sebi na pitanja o pravom razlogu želje (i/ili potrebe) da se ode. Da li je postoji dugotrajni egzistencijalni problem koji se može rešiti samo iseljenjem, bežanje od nečega, pokušaj da se reši stresna ili konfliktna situacija, želja da se u novoj sredini ostvare planovi…

Uz što više informacija treba se unapred suočiti sa realnošću novog okruženja – da li je i koliko izvesno da će život biti takav kakav se zamišlja.

Ukoliko porodica planira odlazak, potrebno je doneti odluku da li je bolje da se svi isele zajedno ili da prvo ode na neko vreme jedan član, a kasnije mu se drugi pridruže. Ovo obično zavisi od uslova i posla, dakle, specifičnosti situacije.

U dobroj meri se može unapred iskreno proceniti šta se gubi, a šta se dobija, stavku po stavku, korak po korak, u materijalnom, ali i u svakom dugom smislu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.