Gradski prevoz: Od 1. oktobra nove zone, niže cene, jedna boja

Javni gradski prevoz u Beogradu biće izmenjen od 1. oktobra ove godine, a gradska vlada najavljuje nove zone, nove autobuse, nove cene…

Dobijena je saglasnost od Komisije za javno-privatna partnerstva Vlade Srbije u Ministarstvu privrede da se pokrene tender za izbor partnera Grada Beograda u oblasti javnog prevoza.

Ove godine ističe ugovor koji je potpisan 2005. sa privatnim auto-prevoznicima. Novi ugovor će biti potpisan na deset godina a očekuje se da Skupština grada 16. jula pokrene tender za izbor partnera. Tender je najavljen za prvu polovinu avgusta. Od 150 linija privatni auto-prevoznici dobiće manje od pedeset.

– Uslovi će biti nešto drugačiji u odnosu na prethodni period, želimo da autobusi budu u istoj boji, da imaju klima-uređaje, brojače putnika, bežični internet i video- nadzor. Samo oni koji te uslove ispunjavaju moći će da prevoze građane od 1. januara naredne godine – izjavio je gradonačelnik Siniša Mali.

Nove i stanice

Najavljene su i druge promene. Biće uvedene četiri zone, nova mreža linija, novi oblik stanica, ali i nove cene za prigradski prevoz koji će se primenjivati od 1. oktobra.

Završena je javna nabavka za 30 novih autobusa, a za deset do petnaest dana očekuje se da će početi nabavka još dvadeset autobusa, kao i pet električnih autobusa, koji će se prvi put naći na ulicama Beograda.

Studiju u vezi sa promenama u gradskom prevozom uradili su stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta. Završeno je i brojanje putnika, pa će na osnovu tih podataka biti optimizovana mreža liniji. To znači da će neke linije biti skraćene, neke produžene, a ideja je da trolejbuski, tramvajski i autobuski saobraćaj rade integrisano i budu u funkciji poboljšanja kvaliteta gradskog prevoza u Beogradu.

🚌 Cene prevoza za stanovnike prigradskih opština biće smanjene i do 45 odsto.

🚌 Biće moguće plaćanje karte mobilnim telefonom i beskontaktnim karticama. To Beograd svrstava među pet gradova u Evropi koji primenjuju tu tehnologiju.

🚌 Biće kreiran sajt na kome će biti postavljena mreža linija.

🚌 Na stanicama prva informacija biće novi logo Direkcije za javni prevoz, sledeća informacija je tarifna zona i treća tabla je sa oznakama koji prevoz u tom delu saobraća.

Sredinom jula biće usvojene i izmene Zakona o glavnom gradu, na osnovu čega će biti izrađen i novi statut Beograda, koji će omogućiti da grad bude podeljen na gradsku i prigradsku zonu.

Posle objavljivanja nove mreže linija gradskog prevoza građani će imati priliku da u naredna dva meseca daju primedbe, kako bi se ceo sistem usavršio.

Građani će glasanjem birati i boju autobusa, između bele, sive, svetloplave i crvene.

Četiri (predložene) zone
• I zona – Uži centar
• II zona – Širi centar
• III zona – Barajevo, Grocka, Obrenovac, Sopot
• IV zona – Lazarevac i Mladenovac

Tri predloga za novu mrežu linija

1. Beograd će, po jednoj varijanti, imati 11 tramvajskih, sedam trolejbuskih, 121 autobusku liniju i jednu liniju gradske železnice. Uz potrebne izmene u dinamičkom i statičkom smislu, položaja stajališta i drugim elementima studije, efekat svih primenjenih mera doveo bi do ubrzanja gradskog prevoza za 4,4 odsto u odnosu na postojeći sistem. Time bi se rasteretili postojeći terminusi u centru grada (Zeleni venac, Studentski trg, Trg Republike), uz uvođenje četiri nova (Blok 72, Blok 58, Viline vode i Leštane), dve nove tramvajske linije (linija 4: Tašmajdan – Banjica, linija 11: Kalemegdan – Novi Beograd), kao i prve elektrolinije Kalemegdan (Donji grad) – Slavija.

2. Druga varijanta podrazumeva minimalna ulaganja i može biti primenjena početkom 2016. godine. Ona podrazumeva 11 tramvajskih, sedam trolejbuskih, 119 autobuskih i dve linije gradske železnice. Efekti bi bili povećanje brzine saobraćaja za 7,49 odsto, fizički bi bila izmeštena tri terminusa iz centra grada, uvedeno deset novih, a trolejbuski terminus bi se nalazio u Dunavskoj ulici.

3. Treća varijanta podrazumeva koncept razvoja mreže linija do 2020. godine, bez učešća metroa. Ona bi, po studiji Saobraćajnog falulteta, podrazumevala prolazak tramvaja kroz Ulicu kralja Milana, prelazak preko Mosta na Adi, deonicu od Banovog brda do Vidikovca, Bulevarom Zorana Đinđića do Bežanijskog groblja, šinski sistem od Omladinskog stadiona do Mirijeva, kao i deo linija vezan za deo ka Beogradu na vodi, povezivanje platoa od Ekonomskog fakulteta do Terazijskog platoa pokretnim stepenicama i uspinjačama. Ovaj sistem ne isključuje izgradnju metro sistema, a zauzvrat obezbeđuje kako efikasnost u transportnom smislu tako i u smislu očuvanja životne sredine. (danubeogradu.rs / Beoinfo)