Beograd na vodi

Realizacija projekta Beograd na vodi promeniće zauvek vizuru i koncepciju grada, sa različitih mesta i stanovišta.

Nastojanje da pojas Beograda uz reku Savu u najužem centru, poznat kao Savski amfiteatar, posle nebrojeno mnogo pokušaja najzad dobije svrhu, ostvaruje se pred našim očima izgradnjom ogromnog poslovno-stambenog kompleksa od betona, stakla i čelika, sa zgradama visoke spratnosti.

Investitori projekta vrednog tri i po milijarde evra, sa rokom završetka od trideset godina, su privatna kompanija Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Vlada Republike Srbije.

Beograd na vodi u ciframa

Površina kompleksa Beograd na vodi je oko milion kvadratnih metara, a bruto građevinska površina je dva puta veća. Najmarkantnije obeležje je Kula Beograd, visoka oko dve stotine metara.

Prostor je uglavnom opredeljen za komercijalne i stambene namene – pored tržnog centra, najvećeg na Balkanu, površine 140 hiljada kvadratnih metara, osam hotela visoke i srednje klase i 24 grupacije kancelarijskih prostora, Beograd na vodi će imati čak šest hiljada stambenih jedinica svih profila.

Tu su, zatim, kulturne zone, obrazovne ustanove, zdravstvene službe, zone za zabavu i blizu 13 hektara otvorenog prostora, od kojih će Centralni park zauzeti 2,7 hektara. Savsko šetalište, bulevar sa kafeima i restoranima, Istorijski trg… trebalo bi da postanu lokacije najatraktivnije turistima.

Projektom je predviđena stručna rekonstrukcija i stavljanje u funkciju nekoliko starih zdanja i železničkog mosta koji će postati pešački, a kako će sve to izgledati može se videti u zgradi bivše Beogradske zadruge i galeriji Savanova, u kojima je sedište investitora.

Beograd na vodi ili Belgrade Waterfront

Da li ostvarenje decenijama popularne fraze o potrebi „silaska grada na reke“ treba da izgleda upravo ovako? Beograđani imaju podeljeno mišljenje.

Projekat Beograd na vodi (zvanično, Belgrade Waterfront) prate protesti dela stručne javnosti i jednog broja građana, nezadovoljnih što za zahvat takvih dimenzija nije tražena šira saglasnost.

Saziv gradskog parlamenta dodelio je sebi, po njihovom mišljenju, prevelika ovlašćenja – da dozvoli investitoru da u susedstvu Kalemegdana, Saborne crkve i nekih od najlepših primeraka beogradske arhitekture XIX veka podiže stambeno-komercijalne kule. (danubeogradu.rs)