Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Pozorište » Premijera: „Marija Stjuart“ u Narodnom pozorištu
Marija Stjuart

Premijera: „Marija Stjuart“ u Narodnom pozorištu

Premijera predstave „Marija Stjuart“ biće organizovana 2. decembra od 19.30 na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.

Predstava je rađena po tekstu Fridriha Šilera u režiji Miloša Lolića. Naslovnu ulogu u ovom klasičnom delu nemačkog romantizma – škotsku kraljicu Mariju Stjuart tumačiće Sena Đorović, dok je lik njene rođake – engleske kraljice Elizabete poveren Nadi Šargin.

„Marija Stjuart“, koju je Šiler napisao 1800. godine, do sada je u Narodnom pozorištu u Beogradu premijerno izvedena tri puta
Prvu postavku, 11. maja 1869. godine, uradio je Laza Popović, potom je komad režirao Miloš Cvetić (19. novembar 1882.) i naposletku Čiča Ilija Stanojević (1. jun 1906.).

O moći i nemoći

Govoreći o aktuelnosti ovoga komada, napisanog 1800. godine, Lolić u izjavi za „Pozorišne novine“ kaže da Šilerova „Marija Stjuart“ „zaslužuje da bude na repertoarima svuda i u svakom vremenu“.

– To je drska fantazija bazirana na istorijskim činjenicama, poetizovana poluistinita kobna priča o moći to jest nemoći, o manipulaciji i koristi, o ‘nadziranju i kažnjavanju’, a kada se zagledamo dublje u čoveka: priča o strahu, grču, bezizlazu, samoći. Tu se ljudsko rastače u političkom, pa otud toliko trilerskih obrta; sam naslov najavljuje i melodramsko, ali s obzirom na to da se bavimo tragedijom, nije reč samo o aktuelnim značenjima, već, možda, pre o iskonskim sferama i prizivanju mitološkog. Iako se ovde vispreno progovara o vlasti, nisam sklon tome da klasičnu dramsku književnost dodatno aktuelizujem, ili da bavljenje dramskim nasleđem računam u dnevnopolitički angažman.

Reditelj Lolić veruje da scensko stvaralaštvo nosi prevratničku snagu koja nadilazi pitanje novinske aktuelnosti. Scena je prostor političkog sama po sebi, a dramsko pozorište je mesto okupljanja i govorništva, mesto reuspostavljanja odnosa i redefinisanja komunikacije. „Čime scensko uopšte može da se bavi, osim ljudima i politikom?“, pita Lolić.

Šiler je u ovom komadu prikazao sukob Elizabete od Engleske i škotske kraljice Marije Stjuart nastao zbog diskriminacije dve vere – katoličanstva i protestantizma, kao i poslednje dane nesrećne kraljice, posle smrtne presude.

– Iako je ovo vrlo politički obojena priča, meni je u njoj, zapravo, inspirativnije sve ono što nije političko. Konkretno, mislim na individualne, izolovane i veoma komplikovane ljudske drame, kao i na susrete koji se istorijski nikada nisu dogodili. Na dva jaka i potpuno različita ženska principa koja ne mogu da budu u isto vreme, na istom mestu – objašnjava Sena Đorović kojoj je poveren lik naslovne junakinje Marije Stjuart koju je njena rođaka – engleska kraljica Elizabeta, osudila na smrt.

– Na opštem planu, Marija se hrabro bori do kraja za jednu prošlu stvar. Zemlja je, po njenom mišljenju, vezana za vladara, a ne vladar za zemlju. U Elizabetinom slučaju, situacija je sasvim obrnuta i zato ona pobeđuje u istoriji. Marija vlastitoj zemlji ostavlja samo legendu svog života i nastavlja da živi u pesmi i legendi. Na ličnom planu imamo sasvim drugačiju situaciju. Stjuartova živi svoju ženstvenost do kraja i ostavlja naslednika koji će konačno spojiti Škotsku i Englesku pod jednu krunu, nasleđenu od same Elizabete koja, pak, s druge strane, u potpunosti kastrira svoju ženstvenost zarad krune i ne ostavlja naslednike za sobom – kaže Đorović.

Elizabeta je osoba koja ne samo da ne podnosi rivalstvo, nego ni bilo kakvu pomisao da je neko može ugroziti, Zbog toga je gruba, ohola i surova. Sa tom konstatacijom slaže se i Nada Šargin.

– Ona je, kao lik, veoma kompleksna i, naravno, inspirativna za istraživanje. Nadam se da će takva biti i za igru, kada završimo probe i stignemo do premijere. U svakom slučaju, mene veoma zanima Elizabetina duboka bol i usamljenost“, otkriva Šargin i dodaje da joj se komad posebno dopada zato što je Šiler u njemu otvorio mnoge teme pišući „o svemu i svačemu“ – o ambiciji i želji za vlašću i pozicijom moći, o smrtonosnoj ženskoj sujeti, o tragičnim detinjstvima i životima, o strahu, usudu, nužnosti, snazi, slabosti…

Šiler na maestralan način razotkriva mehanizme političkih igara u neprekidnoj borbi za osvajanje i očuvanje vlasti, kako pojedinca tako i interesnih grupa. (Mikojan Bezbradica)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.