Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Izložbe » Bartselona: Magdalena Borowiec – Apači
Bartselona: Magdalena Borowiec - Apači

Bartselona: Magdalena Borowiec – Apači

U galeriji Bartselona, od 21. marta (19.00) do 2. aprila biće otvorena izložba „Apači“ čiji je autor Magdalena Borowiec.

Prostor u Belgrade Design District (1 sprat, lokal 96) okupiraće Apači, lica uvek crnih od prašine i prljavštine. Oni dolaze iz dubina zemlje gde kopaju spletove tunela, čiji su zidovi svetlucavi od uglja.

Magdalena silazi u dubine sa kopačima. Ona fotografiše njihov rad, koji podseća na pakao, kaže – vrelina, vlaga i klaustrofobija, dok na površini maleni ljudi rade na ledenom vazduhu, nalik na figure u slikama Brojgela.

Posle kolapsa Sovjetskog Saveza, većina rudnika uglja u Kirgistanu je zatvorena. Ljudi su masovno odlazili iz zemlje u potrazi za poslom u Rusiji; dok su oni koji su ostali u Kirgistanu bili primorani da započnu samostalno kopanje uglja. Magdalenine fotografije ne prikazuju samo njihov težak i opasan posao. Njene fotografije takođe prikazuju čudne predele, ponekad apokaliptične, ponekad mirne i tihe.

Beata Lejman, istoričar umetnosti iz Nacionalnog muzeja u Vroclavu (Poljska) opisuje Magdalenin rad – „posmatranje fotografija Magdalene Borowiec me uvlači u vakum tišine (posebno njene crno-bele fotografije). Nalazim se u prostoru, u beskrajnim prostranstvima, mapama prašine i šljunka u kojima obitavaju pojedinci koji gotovo da ne ostavljaju tragove, kroz čije fizičke sredine i psihičke pejzaže prolazimo u ovim kadrovima.

U kompozicijama Magdalene Borowiec, izgužvana upotrebljena ćebad, dušeci, jakne i molitveni tepisi imaju dragocenost koja se ne nalazi u oku posmatrača, već koju stiču kroz legitimnu i stalnu upotrebu; dok je svaka mrvica hleba na stoljnjaku, ili kap masnoće na površini supe u tanjiru, vredna (doslovno) fokusa kamere i znatiželje fotografa. Dok se približavamo kraju, osećamo početak. Žamor nestaje i nastupa potpuna tišina.

Pejzaži su svedeni na primalno a ljudska unutrašnjost je ispražnjena od materijalnog viška. Sve što preostaje je čista praznina, osnovna jednostavnost. Čeznemo za njom kao što čeznemo za bogatstvom, ali nam ona time izmiče, jer se ona može podeliti jedino iz ruku nemaštine“. (danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.