Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Budući Beograd » Nova luka menja konture Beograda
Nova luka, na mestu gde Kovilovo izlazi na Dunav
Nova luka, na mestu gde Kovilovo izlazi na Dunav

Nova luka menja konture Beograda

Upravo završenim ranim javnim uvidom u plan izgradnje postalo je jasno da će nova beogradska luka biti – sedam puta veća od postojeće.

Beograd, lučki grad

Planirano je da nova beogradska luka bude izgrađena na levoj obali Dunava, uzvodno od Pupinovog mosta. Impresivne dimenzije objekta projektuju i sigurno donose veliku ekspanziju rečnog transporta i logističkih usluga. Prema izloženim parametrima, površina područja posebne namene iznosiće 873 hektara, od čega će lučko područje i privredna zona zauzimati 562 hekatara. Poređenja radi, današnja Luka Beograd prostire se na oko 90 hektara.

Na ogromnom prostoru planirana je izgradnja 1.350.000 kvadrata raznih skladišno-uslužnih kapaciteta, kao i 870.000 kvadrata saobraćajnih površina. Luka će biti čvoriste od međunarodnog značaja i omogućavaće punu multimodalnost robnog transporta sa direktnim železničkim i putnim vezama.

Za potrebe luke biće izgrađena posebna saobraćajnica za vezu sa Severnom tangentom, kao i nova železnička veza preko postojećeg industrijskog koloseka koji se kod Ovče odvaja sa pravca Beograd – Pančevo.

U okviru luke poslovaće industrijska zona i, jednim delom, Slobodna zona Beograd.

Umesto topola, skladišta

Ekonomske koristi, koje realizacija projekta izgradnje velike luke donosi Beogradu i Srbiji, nesporne su. Promet robe i ljudi biće višestruko uvećan, sam grad će dalje rasti i svakako donekle “promeniti lik”. Luka na ovom mestu, međutim, nije bez problema kada je o ekologiji reč.

Obale Dunava, pa i zona izgradnje, deo su ekološke mreže od međunarodnog značaja, na koje se primenjuju internacionalne konvencije. Prostor je plavni pojas sa aluvijalnim staništima, rukavcima i mrtvajama, koje su dom za stotine autohtonih biljnih vrsta, sisara, ptica i insekata. Jedan deo su šume kojima gazduju “Srbijašume”, a poseban problem predstavljaju euroameričke topole, zasađene da štite nasip, što se i navodi u elaboratu dostupnom javnosti.

Dunav povezuje deset evropskih zemalja. Na reci se nalaze 44 velika pristaništa. Rešenje za beogradsko priobalje Dunava sigurno će se pronaći, a umesto zelenila, na mestu gde Padinska Skela i Kovilovo izlaze na reku, nalaziće se lučki bedemi, pristanište, kontejnerski terminali, skladišta…

(danubeogradu.rs)

Foto: Beobuild

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.