Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Akcije » Kampanja: Hrana se jede, ne baca se
Kampanja: Hrana se jede, ne baca se

Kampanja: Hrana se jede, ne baca se

Centar za unapređenje životne sredine započeo je kampanju „Hrana se jede, ne baca se“, o podizanju svesti o otpadu koji nastaje bacanjem hrane.

U EU info centru emitovan je film „Samo ti jedi“ i organizovana diskusija sa beogradskim srednjoškolcima.

Danas se u svetu baca više od 1/3 proizvedene hrane koja je mogla biti upotrebljena. Ovako neodgovoran odnos prema hrani, osim velike finansijske štete izaziva i veliki broj posledica po životnu sredinu – povećanu emisiju gasova staklene bašte, smanjenje količine pitke vode, povećanje potreba za odlaganje otpada, povećanje površine obradivog zemljišta na teret ekosistema.

Hrana se baca iz mnogo razloga – zbog kupovine nepotrebnih namirnica, prevelikih obroka, zbunjujućih rokova upotrebe, i zato što nam se može.

Procenjuje se da hrana koja se baci na celoj planeti u toku jedne godine, može da nahrani sve gladne u svetu sledeće tri godine.

„Nevidljiva voda“ – voda koja je kroz razne proizvodne procese ugrađena u svaku namirnicu, takođe bude uzaludno potrošena. Procena je da se u hrani koja bude bačena nalazi količina vode koja cele godine može da napaja jednu od najvećih svetskih reka – Volgu.

U okviru kampanje će, pored Beograda, film „Samo ti jedi“ biti prikazan u Nišu (14. septembar) i Novom Sadu (14. oktobar) u EU info kutku u ovim gradovima, a biće sprovedeno i prvo zvanično istraživanje o navikama građana, kada je u pitanju bacanje hrane, kao i informativno-obrazovna kampanja na društvenim mrežama, u okviru koje će učesnici kvizova moći da osvoje nagrade.

Kampanja: Hrana se jede, ne baca se

Izazov koji može da se reši…

– Kada postoji izazov koji može da se reši, potpuno je pogrešno ništa ne uraditi. Problem bacanja hrane je globalan problem, ali se rešava na lokalnom nivou. Svaka četvrta kesa, puna namirnica, završi u otpadu. To nije održiv sistem koji je potrebno menjati, pogotovo ako imamo u vidu da su sve mere koje možemo da sprovedemo veoma jednostavne i ne zahtevaju ulaganja, već samo promenu naših ličnih navika, kao i uspostavljanje sistema koji će regulisati upravljanje viškovima hrane – izjavila je Ivana Jovčić, direktor Centra za unapređenje životne sredine.

Završni deo kampanje biće održan u okviru 7. Međunarodnog festivala zelene kulture Green Fest (15-18. novembar) velikom večerom od hrane koja je spašena od bacanja, a u potpunosti je dobrog kvaliteta.

Kampanju Centra za unapređenje životne sredine „Hrana se jede, ne baca se“ je finansijski podržalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz podršku Delegacije Evropske Unije u Srbiji i EU info centra.

Činjenice o bacanju hrane

»»» 1/3 proizvedene hrane bude bačena – oko 1,3 milijarde tona godišnje (1,3 000 000 000 t).

»»» Bačena hrana na globalnom nivo ima vrednost oko 1000 milijardi dolara (1 000 000 000 000 $).

»»» Najviše se baca voće i povrće (45%), ribe i morskih plodova (35%), žitarice (30%), meso i mlečni proizvodi (20%).

»»» U razvijenim zemljama se baca 95-115 kg hrane po glavi stanovnika.

»»» Hrana koja bude bačena svake godine može TRI PUTA da nahrani sve gladne sveta (1 000 000 000 ljudi).

»»» Bacanje hrane izaziva značajne posledice po životnu sredinu – povećanje otpada, povećanje emisije ugljen-dioksida, smanjenje količine pitke vode, povećavanje obradivog zemljišta, gubitak šuma…

Kampanja: Hrana se jede, ne baca se

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.