Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Izložbe » „Rogovi – borbeno znamenje sisara“ na Malom Kalemegdanu
Galerija Prirodnjačkog muzeja: Rogovi
Foto: Shutterstock

„Rogovi – borbeno znamenje sisara“ na Malom Kalemegdanu

Izložba „Rogovi – borbeno znamenje sisara“ biće otvorena u petak, 16. septembra od 17.00, u Galeriji Prirodnjačkog muzeja (Mali Kalemegdan 5).

Autorka izložbe je Jelena Jovanović, kustos muzeja.

Životinjski rogovi svojim izgledom i raznovrsnošću oblika od vajkada izazivaju divljenje ljudi. Tokom istorije predstavljali su simbol plodnosti, moći i borbenosti. U starom Egiptu i antičkoj Grčkoj ovnovi i bikovi bili su otelotvorenje hrabrosti, velike snage, plodnosti i borbenosti. Egipatska boginja Hator uvek je predstavljana sa kravljim rogovima koji su simbolizovali rađanje, plodnost i materinstvo.

Rogovi su kroz istoriju bili lako dostupna sirovina, pogodna za obradu, zbog čega su na arheološkim lokalitetima širom sveta pronađeni vrhovi kopalja, šila, igle i udice izrađene od rogova. Koristeći primitivna pomagala praistorijski čovek je prilagođavao oblik rogova svojim potrebama praveći od njih oruđe, oružje, magijske artefakte i druge predmete upotrebne i estetske vrednosti.

Rogovi sisara predstavljaju koštane ili rožne tvorevine koje odlikuju sisare iz porodica šupljoroga, žirafa, jelena, račvorogih antilopa i nosoroga. Različitih su veličina i oblika i služe za borbu, udvaranje ili odbranu. Priča o rogovima nas vodi kroz šume Evrope u kojima se kriju jeleni i srne, preko prostranih evroazijskih tundri gde svake godine migrira hiljade irvasa, sve do visokih planina koje nastanjuju mufloni, divokoze i kozorozi. Nezaobilazne su i savane Afrike, dom mnogobrojnih sisara koje krase rogovi najneobičnijih oblika.

Galerija Prirodnjačkog muzeja: Rogovi

Ovom izložbom prikazaćemo raznolikost rogova kod sisara iz različitih delova sveta počev od skromnih rogova oribija, preko razgranatih rogova sibirskog jelena, prstenastih rogova vodene antilope, spiralnih rogova velikog kudua, rogova oriksa pravih kao strela, do masivnih rogova nosoroga koji ponekad narastu i preko jednog metra. Imaćete retku priliku da vidite rogove šomburgovog jelena izumrlog davne 1938, čije rogove u svojim kolekcijama ima svega nekoliko muzeja u svetu.

Među pedeset eksponata biće izloženi i predmeti od kulturno-istorijske vrednosti, a koji su deo zbirki Dušana Lalevića, Moše Pijade, Josipa Broza Tita, Dušana Kvedera, Aleksandra Tomaševića i najstariji od svih eksponata – trofeji Evgenija Demidova kneza od San Donata. Knez Demidov bio je ruski plemić koji je organizovao i predvodio ekspedicije u različitim delovima sveta tokom kojih je prikupljao trofejne primerke životinja. Deo svoje zbirke poklonio je svom rođaku, princu Pavlu i tako deo ovih neprocenjivih eksponata dospeva u Prirodnjački muzej. Ostatak trofeja iz zbirke grofa Demidova nalazi se u Britanskom prirodnjačkom muzeju u Londonu i u Sanktpeterburškom muzeju.

Na izložbi ćete moći da dotaknete rogove losa, muflona, jelena i da saznate kako rogovi rastu, zašto rogate životinje često jedu blato, zašto su nekada dva roga iste životinje potpuno asimetrična, da li jelena boli kada mu otpadaju rogovi, koje životinje jedu rogove, kao i mnoge druge zanimljive činjenice vezane za rogove sisara. (danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.