Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Festivali » Festival S.U.T.R.A. u Muzeju nauke i tehnike
Festival S.U.T.R.A. u Muzeju nauke i tehnike

Festival S.U.T.R.A. u Muzeju nauke i tehnike

Festival S.U.T.R.A. (Spoj umetnosti, tehnologije, raznovrsnog i autentičnog) predstavlja umetnike, institucije, koncepte i projekte, koji istražuju vezu umetnosti, nauke i tehnologije kroz izložbu, razgovore, prezentacije i interaktivne radionice.

Festival S.U.T.R.A. je inicijativa Muzeja nauke i tehnike za ponovno pokretanje festivala umetnosti i nauke u Beogradu. Cilj je da se istraže graničenja, spajanja, prožimanja i sažimanja tehnologije i umetnosti, animirajući društvo u cilju razvoja nauke i umetnosti, predstavljajući naučna i tehnološka dostignuća kroz umetnost, ukazujući na to da su nauka i umetnost nezaobilazni deo svakodnevice, da ono što je danas naučni ili umetnički eksperiment S.U.T.R.A. može postati svakodnevica.

Autor festivala je Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehnike.

Učesnici: Nataša Teofilović, Hrvoje Hiršl (Hrvatska), Dobrivoje Milijanović, Kris Brukmajer (Austrija), Draško Adžić, Romana Bošković, raum.null (Austrija/Srbija), Just Machine, Vukašin Stančević, Grupa O, Nina Todorović, Stevan Kojić, Izvanredni Bob, Svetlana Maraš, Isidora Fićović, Dejan Vračarević, Tijana Radenković, Uroš Krčadinac, Milena Čukić, Veljko Potkonjak, Jasna Jovićević, Miljana Milojević, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Centar za promociju nauke, Institut Mihailo Pupin i Tehnički fakultet Novi Sad. (danubeogradu.rs)

S.U.T.R.A. – program

Muzej nauke i tehnike, Skender-begova 51
6-27. oktobar 2016.

Petak 7. oktobar u 20 časova, prezentacija
Sanja Kojić Mladenov
WonderLab, Centar za intermedijsku i digitalnu umetnost MSUV

Razvoj medijske i postmedijske umetničke prakse nametnuo je niz problema tradicionalno koncipiranim institucionalnim sistemima, te ukazao na potrebu redifinisanja njihovog rada i ustaljene prakse. Muzej savremene umetnosti Vojvodine je kao odgovor na sve uočljivije muzeološke zahteve digitalnih, nestabilnih i hibridnih umetničkih formi započeo proces njihovog mapiranja, sistemskog proučavanja, sakupljanja, zaštite i prezentacije u okviru novoosnovanog Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost. U njegovom sklopu je započeto kolekcioniranje umetničkih dela (kompjuterska, net i veb umetnost, umetnost virtuelne realnosti, video-igre, 3D animacija, bioart, device art, medijske instalacije, zvučna umetnost…), praćeno uvođenjem novih muzeoloških metoda arhiviranja. Istovremeno je pokrenuto niz projekata afirmacije intermedijske i digitalne kulture i njenom povezivanju sa protagonistima internacionalne medijske scene, kroz projekte WonderLab i Risk Change.

Sanja Kojić Mladenov je diplomirala na katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i završila master na Interdisciplinarnim rodnim studijama Univerziteta u Novom Sadu – ACIMSI, gde je trenutno na doktorskim studijama. Svoju kustosku praksu razvija kroz studijsko – istraživački rad i aktivno praćenje, prezentovanje i povezivanje lokalne i internacionalne savremene umetničke scene od 1995. godine, kroz mnoge autorske projekte iz domena recentne umetničke prakse, novih medija i roda. Direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, u kojem je vodila Centar za intermedijsku i digitalnu umetnost.

Subota 8. oktobar u 17 časova, radionica
Uroš Krčadinac
Generativni vizuelni identitet
Radionica se bavi teorijom i praksom generativne umetnosti i dizajna na primeru
generativne animacije – gde pod “generativnim” podrazumevamo proces i audiovizuelni
izlaz koji autonomno generiše računarski program. Polaznici radionice
upoznaće se s osnovnim principima programiranja softvera u kontekstu vizuelne
umetnosti i dizajna. Imaće priliku da sami isprogramiraju svoj generativni algoritam, koji će, u skladu s odabranom procesnom logikom i postavljenim parametrima, generisati jedinstvenu, uvek drugačiju interaktivnu animiraciju.

Uroš Krčadinac je novomedijski istraživač, autor i softverski inženjer. U svom radu pokušava da poveže iskustva iz oblasti računarskih nauka, vizuelnih umetnosti, književnosti, animacije i interaktivnog dizajna. Trenutno je doktorant na Beogradskom univerzitetu (FON, laboratorija za primenjenu veštačku inteligenciju), gde je diplomirao kao Student generacije. Koautor je Bantustana, infografičkog putopisa-romana o tromesečnom putovanju kroz Afriku. Njegov rad priznali su međunarodni umetnički festivali i naučne konferencije poput američke “International Digital Media and Arts Association”, kao i naučni časopisi poput “IEEE Transactions on Affective Computing” i “IEEE Transaction on Human-Machine Systems”.

Nedelja 9. oktobar u 20 časova, performansi uživo
Izvanredni Bob
Post-noise
audio-vizuelni performans
Izvanredni Bob kombinuje zvuk, projekcije i svetlo u autentični sfumato valera kreirajući post-noise okruženje.
Medijski umetnik Izvanredni Bob deluje na polju između glič umetnosti i šou biznisa, a njegov rad karakterišu kalorične bojevne disperzije i hromatske abrazije. Prisutan je na međunarodnoj sceni više od decenije, a njegovi radovi prikazivani su na više od 300 festivala širom sveta, uključujući festivale novih medija i digitalnih umetnosti MUTEK, Transmediale, TodaysArts, European Media Art Festival i dr. Sarađivao je sa umetnicima: Dan Deacon-om, Mats Gustafsson-om, DJ Rupture, Deadbeat.om, Lillevan Pobjoy, Mihajlom Ristićem i dr. Izvanredni Bob se konstantno bavi pitanjem: Šta ima novo u novim medijima?
raum.null live
The Presence of the Absent
techno-noise performans
Za žive nastupe raum.null podjednako koriste inovativne i zastarele alate i procedure stvaranja talasa audio-nojza. Ovi talasi prodiru u lični prostor slušaoca, obuhvataju publiku i čine da rezonuje u ritmu performansa. raum.null tokom nastupa grade mikro-univerzume koji ispunjavaju prostor izvođenja, uvlačeći publiku u drugačiju realnost.
raum.null su Dobrivoje Milijanović (FDU, Srbija) i Kris Brukmajer (Fjučrleb – Ars Elektronika, Austrija). Zajedno stvaraju eksperimentalni nojz tehno i umetnost zvuka poslednje četiri godine. Osnivači su vinil etikete Belgrade Dubs na kojoj su do sada objavili dva raum.null singla. Od 2014. godine nastupaju na Ars Electronica festivalu (Quadrature (2014), The Sixth Wave of Mass Extinction (2015), Chant of the Proto-Alchemists (2016)). raum.null uživo izvode sopstvenu muziku po klubovima širom Evrope.

Četvrtak 13 . oktobar u 19 časova, prezentacija
Uroš Krčadinac
Vizuelizacija podataka kao pripovedački medij
Izlaganje je posvećeno vizuelizaciji podataka i savremenom pripovedanju. Danas su vizuelizacija podataka i infografika, kao pripovedački i umetnički medij, bliže dokumentarnoj umetnosti, književnosti i filmu nego što se na prvi pogled čini. Pitanje je na koji način autor vizuelizacije podataka – jedan narativni kartograf – formira svoju poetiku u odnosu na napetost između istine podataka i istine priče?

Uroš Krčadinac je novomedijski istraživač, autor i softverski inženjer. U svom radu pokušava da poveže iskustva iz oblasti računarskih nauka, vizuelnih umetnosti, književnosti, animacije i interaktivnog dizajna. Trenutno je doktorant na Beogradskom univerzitetu (FON, laboratorija za primenjenu veštačku inteligenciju), gde je diplomirao kao Student generacije. Koautor je Bantustana, infografičkog putopisa-romana o tromesečnom putovanju kroz Afriku. Njegov rad priznali su međunarodni umetnički festivali i naučne konferencije poput američke “International Digital Media and Arts Association”, kao i naučni časopisi poput “IEEE Transactions on Affective Computing” i “IEEE Transaction on Human-Machine Systems”.

Petak 14. oktobar u 19 časova, prezentacija
Dr Aleksandar Rodić, Centar za robotiku, Institut „Mihajlo Pupin“ Beograd
Kako učiniti da roboti postanu emotivni i društveni poput ljudi?
Da li će ljudi i roboti u budućnosti živeti i raditi zajedno kao partneri ili suparnici? Mogu li roboti voleti i mrzeti? Koliko ćemo se emotivno vezivati za ove inteligentne tehnološki napredne naprave? U okviru ovog polemičkog predavanja biće prikazani zanimljivi inserti iz jedne od novijih naučno-fantastičkih serija „Realni ljudi“ Švedske produkcije. Posetiocima će biti verno dočarana jedna virtuelna stvarnost i vizija budućeg života u razvijenom tehnološkom dobu. Da li će tehnološki napredak učiniti čoveka da više voli ono što ga okružuje ili će ga dovesti do otuđenja? Kroz predavanje i muzejsku interaktivnu postavku „kibernetske glave“ saznaće se više u kom smeru se krećemo.
Centar za robotiku, Institut „Mihajlo Pupin“ Beograd
Laboratorija za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ postoji već 49 godina. Vodeći je naučno-istraživački centar iz robotike i jedan od najupešnijih naučnih centara izvrsnosti u Srbiji. Ujedno, ona je najstarija laboratorija robotike u Jugoistočnoj Evropi i jedan od začetnika (pionira) razvoja humanoidne robotike u svetu. Fokus aktivnosti laboratorije usmeren je ka naučnim istraživanjima u različitim oblastima robotike i mehatronike, ali se takođe radi na razvojnim projektima koji podrazumevaju projektovanje novih, rekonstrukciju i adaptaciju postojećih robotskih i mehatroničkih sistema.

Subota 15. oktobar u 17 časova, radionica
Svetlana Maraš
Interaktivna muzika
Kompozitorka i umetnica novih medija predstaviće nove tehnologije koje se koriste u kreiranju radova kojima je primarni sadržaj muzika. Učesnici u radionici će imati prilike da isprobaju nove softverske alate, mogu da ponesu sopstveni laptop i da testiraju svoju kreativnost.
Svetlana Maraš je kompozitor koja stvara na raskrsnici eksperimentalne muzike, umetnosti zvuka i novih medija. Njen muzički rad je pronalaženje adekvatnog oblik izražavanja u različitim medijima, žanrovima i reprezentacijama konteksta. S obzirom da je njen rad eksperimentalan nemoguće ga je klasifikovati u postojeće kategorije. Učestvovala je i izlagala na brojnim festivalima i manifestacijama kao što su CTM (Berlin), Espace Multimedia Ganter (Buronj), Onazis kulturni centar (Atina), Muzej savremene umetnosti (Beograd), Ausland (Berlin), ORF radio (Austrija), Radio Beograd, RTE Lyric FM Nova Radio Show, ICMC (Njujork), UCSD (San Dijego), Međunarodna tribina kompozitora (Vroclav), ISEA (Dubai), Orfej institut (Gent) i dr. Svetlana je član ansambla Studia B i ko-osnivač improvE kolektiva.

Utorak 18. oktobar u 19 časova, prezentacija
Centar za promociju nauke, Dobrivoje Lale Erić
Nauka, umetnost i tehnologija
Centar će predstaviti svoj angažman na polju povezivanja nauke i umetnosti, i inspirisanja umetnika i naučnika na zajednički rad. U fokusu su, pre svega, učešće u projektu ”Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke”, saradnja sa Ars elektronikom iz Linca i brojnim partnerima, uključujući i najveće naučne institucije Evrope – ESO (Južnu evropsku opservatoriju), CERN (Evropsku agenciju za nuklearna istraživanja) i ESA-u (Evropsku svemirsku agenciju). Biće reči i o uspostavljenoj platformi na nacionalnom nivou, realizovanim programima i planovima za 2017, kao i o otvorenim pozivima za umetnike iz Srbije koji koriste nauku ili naučne metode prilikom kreiranja svojih dela.
Centar za promociju nauke je državna institucija nadležna za promociju i popularizaciju nauke. Centar je nakon osnivanja 2010. godine preuzeo sve poslove promocije i popularizacije nauke od nadležnog Ministarstva. Deo je strateškog programa razvoja Srbije kao ekonomije znanja, u kojoj inovativnost i povezanost predstavljaju ključne resurse. Osnivanje Centra poteklo je iz neophodnosti da se građanima približe nauka i tehnologija, što je preduslov za povećanje naučne pismenosti i tehnološki napredak Srbije u budućnosti. Kako bi podržala i osnažila takve aktivnosti, Republika Srbija je poverila Centru zadatak da podstakne, ojača i uveže sve pojedinačne inicijative širom zemlje kako bi se stvorio jedan široki front za širenje naučne kulture.

Sreda 19. oktobar u 19 časova, prezentacija
Milena Čukić
Neuronauke: Zašto volimo tango?
Zašto ljudi govore o strasti i neverovatnim iskustvima kad pričaju o tangu? Ako pokušamo da ceo taj fenomen posmatramo očima neuronauka i primenimo mere koje koristi elektrofiziologija, postaće nam jasnije zašto se osećamo tako dobro kad u nekom gradu u koji smo došli po prvi put plešući sa potpunim strancem osetimo nešto uzvišeno, kao da smo s tom osobom najbliskiji na svetu. Zašto je to tako? Zašto čak i osobe koje boluju od nekog poremećaj pokreta kao što je Parkinsonizam, mogu da vam ispričaju kako im je bolje kad igraju? Zašto ljudi koji imaju neki od poremećaja na depresivnoj skali budu bolje kad igraju? Šta je to tako fascinantno stati s nekim u zagrljaj? Zašto treba da prestanemo da koristimo tada racionalno i kakve to ima veze sa bazičnom fiziologijom mozga, neurotransmiterima, hormonima? Ili čak imunologijom? Na početku izlaganja naučnica će, kao uvod u priču o igri, predstaviti saznanja do kojh se došlo u poslednjih nekoliko godina na polju neuronauka, uz uvod o osnovnim pojmovima iz oblasti koje su to svojim istraživanjima omogućile.
Eksperiment
Plesni par Ana Nauparac Despotović i dr Dejan Lukić (Todo Tango), odigraće tri pesme iz poznatog tango repertoara. Tom prilikom koristićemo bežičnu EEG kapu kako bismo snimali signale igrača i beležili. Pratićemo zapis elektroencefalograma igrača. Kasnijom analizom snimaka različitih igrača pokušaćemo da kvantifikujemo, šta se događa sa određenim centrima u mozgu tokom plesa bilo da je osoba aktivna, ili samo sluša muziku i zamišlja da se kreće. Rezultati ovog eksperimenta će biti publikovani u nekom od naučnih časopisa koji se ovom problematikom bave.
Dr Milena Čukić je po osnovnom obrazovanju elektroinženjer. Magistrirala je pa potom doktorirala na Katedri za opštu fiziologiju i biofiziku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Već više od petnaest godina se bavi neurofiziologijom, prvo kroz eksperimente sa magnetnom simulacijom mozga i osnovnim elektrofiziološkim istraživanjima, ali se kao elektroniženjer poslednjih godina skoncentirsala na nelinearnu analizu elektrofizioloških signala, primenu mera dobijenih iz teorije haosa i fraktalnu analizu na rano otkrivanje poremećaja pokreta i bolje razumevanja problema formiranja kratkoročne memorije, kao i složene komunikacije različitih centara u mozgu tokom različitih kognitivnih zadataka. U poslednjih osam godina aktivno igra tango, putuje po festivalima i pohađa seminare više predavača raznih stilova. S tim u vezi pokušava da svoje znanje iz neuronauka primeni na bolje razumevanje učenja pokreta ali i kognitivnih (i terapijskih) efekata ovog plesa. Kao istraživač i kao predavač sarađivala je sa kolegama iz Italije, Finske, Francuske, Nemačke, Austrije, Slovenije, a trenutno živi i radi u Holandiji, u Amsteramu

Petak 21. oktobar u 19 časova, prezentacija
Miljana Milojević: Mogu li mašine da misle?
Da li je moguće konstruisati veštački sistem ili mašinu koja će imati mentalna stanja poput naših i koja će misliti na isti način na koji i mi to činimo, bez obzira na to da li su ovakva mentalna stanja zaista neophodna za posedovanje inteligencije? Ukoliko je odgovor na ovo pitanje potvrdan, i ukoliko u budućnosti možemo očekivati veštačke entitete koji će deliti naše snove i verovanja, mnoge postojeće pravne prakse i moralni okviri moraće da budu izmenjeni ili barem preispitani. Postojanje ovakvih bića imalo bi brojne posledice na način na koji živimo svoje živote, pa su hipotetički scenariji o takvoj budućnosti i suživotu bioloških i veštački stvorenih inteligentnih sistema često bili tema i u različitim umetničkim medijima, novinskim člancima i televizijskim prilozima.
Miljana Milojević je doktorsku disertaciju pod nazivom Proširena kognicija odbranila 2013. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kom je zaposlena na mestu asistenta. Učestvovala je na brojnim konferencijama i izlagala kao predavač po pozivu u zemlji i inostranstvu, objavila je više stručnih radova u naučnim časopisima, kourednik je zbornika radova i prevodilac mnogobrojnih naučnih tekstova sa engleskog jezika. Dobitnik je više stipendija od kojih se izdvajaju stipendija WUS-Austrija za istraživački boravak na Univerzitetu u Gracu, stipendija DAAD i stipendija vlade Donje Saksonije za istraživačke boravke na Institutu za kognitivne nauke u Osnabriku. Član je Srpskog filozofskog društva i DAKUB-a.

Subota 22. oktobar u 12 časova, radionica
Grupa O
Matematika heklanja
Na radionici će se razvijati formule za heklanje pravilnih mnogouglova. One su se pokazale kao zanimljiv obrazovni alat u kojem deca učestvuju koristeći znanja iz matematike, maštu i crtanje. Uz pomoć magneta koji simuliraju petlje, deca će stvarati mnogouglove, petlju po petlju. Posmatrajući dobijeno, otkrivaće formulu koja omogućava da se mnogougao stvori. Radionicu je grupa CrochetingMath osmislila u okviru projekta Ortogonalano, na teme koje nisu dovoljno zastupljene u formalnom obrazovanju. Jedna od njih je posvećena matematici heklanja.
CrochetingMath grupa deluje u okviru Grupe O. Grupa O je nastala kao platforma za dijalog i diskusiju o obrazovanju i inkubator za nezavisne inicijative iz oblasti obrazovanja. Cilj osnivača bilo je stvaranje prostora za obrazovanje – za razmenu ideja i iskustava, međusobno upoznavanje svih onih koji se na neki način bave obrazovanjem (ili su zainteresovani da se angažuju), i zajednički rad na aktuelizaciji tih ideja. Grupa O nema formalno članstvo, već je otvorena za sve koji su zainteresovani da se pridruže. U okviru Grupe O Milena Životić Ilić, Ivana Đokić i Lilian Vizer (Lilian Wieser) se bave pronalaženjem matematičkih zakonitosti i eksperimentisanjem sa površinom i prostorom u oblasti ručnih radova – kodiranjem i dekodiranjem paterna (šema) heklanja. Spajajući matematičke koncepte, algoritme i ručne radove, želja im je da ujedine prostor intelektualnog i manualnog rada, ne zaboravljajući estetiku i vrednosti tradicionalnog stvaranja narodne umetnosti“

Nedelja 23. oktobar u 19 časova, performans
Jasna Jovićević
Flow vertical
interaktivni koncert i eksperiment

Projekat Flow vertical istražuje uticaj zvučne vibracije na energetsko telo i kreativnost kroz muziku, performans, kvantno merenje i jogičku praksu. Priprema za nastup sastojala se od kompleksne jogičke praksu čišćenja čakri (energetskih centara u ljudskom telu) u trajanju od 21 dan. Tokom ovog duhovnog povlačenja Jasna je komponovala i improvizovala muziku, čije su frekvencije svojstvene određenim karakteristikama njenih energetskih centara. Muzika koja je nastala tokom ovog procesa, biće prezentovana u vidu koncertnog muzičkog programa. Tokom nastupa nad umetnicom se vrše merenja SCIO (Scientific Consiousness Interface Operations) aparatom, najkompleksnijim uređajem za medicinsku biorezonantnu (energetsku) dijagnostiku i terapiju. Kompjuterski sofver, preko akupunkturnog sistema, sakupiće i obraditi hiljade bioenergetskih podataka. Dobijeni rezultati pokazaće promene i uticaj frekvencija, izazvane duhovnim i muzičkim vežbama.
Jasna Jovićević je saksofonistkinja i kompozitorka koja je dvadeset godina provela u inostranstvu, gde se školovala i nastupala (Budimpešta, Njujork, Toronto, Brazil, Indija itd). Nosilac je nekoliko prestižnih umetničkih nagrada i stipendija. Dugogodišnje muzičko iskustvo omogućilo joj je istraživanje novih muzičkih izraza kroz improvizaciju. Magistar je muzike i učitelj joge, i radi kao profesor na Visokoj školi u Subotici, direktor je kulturnog udruženja Artrust, svira u više sastava, umetnički je direktor New Spark Jazz Orchestra i aktivan je učesnik domaće i internacionalne džez scene. Kao praktičar Nada joge (joge zvuka) i muzičar improvizativne muzike, istražuje nove sisteme u kojima muzikom, improvizacijom i razvojem svesti o zvučnim frekvencijama u nama i oko nas, direktno utičemo na poboljšanje kvaliteta vibracije.

Sreda 26. oktobar u 19 časova, prezentacija
prof. dr Veljko Potkonjak
Beogradska škola robotike:
Profesor Potkonjak će govoriti o svetski poznatoj „Beogradskoj školi robotike”, kao jedan od njenih tvoraca i svedoka njenog razvoja. Škola je najpoznatija po izradi prve u svetu protetičke robotska šake sa pet prstiju, prvog veštačkog (robotskog) koraka u svetu sa aktivnim egzoskeletom, prvog industrijskog robota sa antropomorfnom konfiguracijom na svetu i teorije Tačka nultog momenta iz oblasti matematičkog modelovanja antropomorfnih aktivnih mehanizama koja je dala ogroman doprinos sigurnom kretanju humanoidnih robota, koji će se tek kasnije pojaviti.
Veljko Potkonjak, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Odbranio je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu doktorsku tezu 1981. godine iz oblasti robotike, konkretnije, računarskog projektovanja robota. Autor je većeg broja monografija međunarodnog značaja, učestvovano na brojnim projektima, konferencijama, pisao za brojne naučne časopise, predavao na univerzitetima u zemlji i inostranstvu. Veliki naučno-stručni doprinos prof. Potkonjak je ostvario na polju istraživanja dinamike robota, računskog projektovanja robota, većoj fleksibilnosti u korišćenju robota, razaradi „čovekolikog” ponašanja robota, uporednoj analizi ponašanja biomehaničkih i robotskih sistema u karakterističnim ljudskim i robotskim zadacima, izradi laboratorijske opreme koja se i danas koristi.

Četvrtak 27. oktobar u 19 časova, prezentacija
Mirko Raković, Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment – Tehnički fakultet Novi Sad
Robot Marko
Tehnički fakultet iz Novog Sada predstaviće robota Marka, prvu humanoidnu robotsku mašinu, kompletno osmišljenu i urađenu u Srbiji. Namenjen je pomoći u terapiji dece obolele od cerebralne paralize, kako bi ih motivisali da što duže vežbaju. Robot Marko može da razgovara s lekarom i detetom, prima i izvršava glasovne komande. Ruke robota imaju antropomorfnu strukturu i mogu da oponašaju pokrete čoveka, a zglobovi su funkcionalno izvedeni, poput ljudskih. Fond reči može se dopunjavati, jer robot ima razvijen dijaloški sistem. Robot razume govorne komande različitih sintaksnih konstrukcija, vizualno prepoznaje predmete značajne za terapiju, demonstrira odabrane vežbe fine i grube motorike, ali i mimikom lica jasno pokazuje emotivna stanja: odobravanje, (ne)zadovoljstvo, radost i sl. Na projektu je radilo gotovo četrdeset stručnjaka iz domaćih naučnih institucija i fakulteta na čelu sa profesorom Branislavom Borovcem.
Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu je visokoškolska i naučnoistraživačka ustanova čija misija je realizacija visokokvalitetnih obrazovnih procesa, razvoj naučnih disciplina i transfer stečenih znanja u privredu i društvo. Od osnivanja, 1960. godine Fakultet tehničkih nauka je posvećen ostvarenju svoje misije zasnovan na uspešnim rezultatima naučno-istaraživačkog rada i njihovoj primeni u praksi. Tokom vremena Fakultet je prema uočenim poterebama privrednog okruženja, kao i aktuelnim potrebama društva, razvio studijske programe, koji obrazuju studente za postojeće i nastupajuće tehničko-tehnološke i socio-ekonomske sisteme, razvijajući pri tom uporedo i sopstvene, kompetentne ljudske i prirodne resurse. Odeljenje za Mehatroniku osnovano je 2002. godine.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.