Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Izložbe » Izložba „Petar Kralj – uloge u pozorištu i na radiju“
Petar Kralj, u pozorišnim i radio ulogamaPetar Kralj, u pozorišnim i radio ulogama
Petar Kralj, u pozorišnim i radio ulogama

Izložba „Petar Kralj – uloge u pozorištu i na radiju“

U Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, Gospodar Jevremova 19, u ponedeljak 26. decembra u 19 časova biće otvorena izložba „Petar Kralj – uloge u pozorištu i na radiju“.

O velikanu srpske glumačke scene govoriće Predrag Bajčetić, pozorišni reditelj i Milan Caci Mihailović, glumac.

Postavku, koju posetioci mogu videti do marta 2017. godine, otvoriće glumica Svetlana Bojković.

Autor izložbe i kataloga je mr Aleksandra Milošević, viši kustos muzeja, koja je o popularnom glumcu napisla sledeće.

Petar Kralj, kao miljenik sudbine i buduće publike, rođen je 4. aprila 1941. u Zagrebu u porodici intelektualaca, oca Đorđa, profesora istorije i majke Stanislave, profesora geografije. Jedanaestogodišnji Kralj se upustio u glumačke vode na sceni Sremskog narodnog pozorišta, kao Toza Čvarak u dramskom tekstu Svetolika Rankovića Seoska učiteljica, 1952.

Već kao maturant, nije imao dileme da je gluma njegov put, na kojem će stvarati likove Nušića, Fejdoa, Selenića, Žarija, Čehova, Molijera, Kovačevića, Olbija, Kostića, Edena fon Horvata, Prokića, Vilijamsa… Tokom bogate karijere se često pita – pored toliko likova sličnih, različitih, mlađih, starijih, žalosnih, srećnih, iz različitih epoha – ima li dana kada je on samo Petar Kralj.

Bogatstvo Kraljevog talenta i ličnosti sazdano je u njegovoj dinamičnoj, nesebičnoj karijeri:

Njegov glumački talenat je nadahnuće za osnivanje Zadužbine RAS, pozorišta Radomira Stevića Rasa (Klub za sintezu umetnosti OVAKO, Pozorišno igralište, Teatar nacionalne drame i Beogradske letnje igre);

Jedno od njegovih sazvežđa je poezija koju rado kazuje kao majstor reči, novog načina kazivanja kada se intimizira sa stihovima i kroz njih daje sebe, kako bi stigli do drugih;

Njegovi omiljeni susreti izvan pozorišne sale su u fabrikama, menzama, preduzećima, industrijskim halama.

Kritičari ga vole još od prvih scenskih dana – hvaljen kao najmlađi Hamlet, tumači čak šest uloga u službi „Kralja Ibija“, smatraju ga začetnikom novog načina glume u „Maksimu Crnojeviću“, gospodarem večeri kada glumi u „Jovu“, majstorom scenskog ćutanja u komadu „Audijencija-Vernisaž“, najboljim čuvarem najveće pozorišne tajne u „Garderoberu“, publici pruža prilog o lepoti ružnog u „Kod lepog izgleda“, dočarava duhovnu prazninu Sizifa u „Inspektorovim spletkama“, ulazi u inferno Strindbergove ličnosti u „Noći tribada“; Petar Kralj je na sceni anđeo u „Marija se bori s anđelima“, virtuozni đavo u „Strahu za granicu“, vajar lake ruke u „Mački na usijanom limenom krovu“, izvrstan glumačko-obućarski zanatlija u „Doktoru Šuteru“, virtuozan u „Školi za žene“.

U scenskoj aleji Kraljevih uloga je vreme Kada su cvetale tikve, bravure u „Hamletu u Mrduši Donjoj“, kraljevski filigrani u „Madam San Žen“, poslastice za scenski duo u „Bračnoj igri“, radost zajedničkih predstava glumačko-rediteljskog dua Kralj, čak je psovka, taj famozni srpski glagol, izrečen na Kraljev način u „Oj, Srbijo, nigde lada nema“.

Pisac Ronald Harvud mu odaje čast što je igrao u njegova dva komada „Garderober“ i „Na čijoj strani“, živi život Tole Manojlovića punih četrdeset godina, nekad se pojavljuje tek na kraju komada kao u „Očevima i ocima“ ili ima jedinu ali kraljevski vrednu scenu u predstavi  „Karolina Nojber“, ostvaruje preko 120 pozorišnih i 247 radio uloga, tragajući za mnogim tajnama i odgovorima do svoje poslednje uloge u „Matici“ 2011.

S pravom nosi prezime Kralj i titulu glumačkog ali i čoveka kralja.

(danubeogradu.rs)

loading...

Jedan komentar

  1. Петар Краљ је био српски глумац остварио је улоге у филмовима, серијама, ТВ драмама и позоришним представама: Хамлет у ТВ мини-серији „Седам Хамлета“, Светозар Марковић у ТВ Филм „Србија на истоку“, Јован Скерлић у ТВ серији „Димитрије Туцовић и у позоришној представи „Како је далеко од човека до човек“, Улрин фон Хутен у ТВ Филму „Диспут у ноћи“, Димитрије Давидовић у позоришној представи „Ој Србијо, нигде лада нема“, Руи де Фалерио у ТВ Филму „Шпански захтев“, Михајло Пупин у ТВ Филму „Пупинове звезде“, Владимир Јовановић у филму и серији „Светозар Марковић“, Илија Гарашанин у позоришној представи „Корешподенција“, Симо Матавуљ у ТВ Филму „Милан Дар“, Јернеј Копитар у ТВ серији „Вук Караџић“, Ђорђе Џандар у позоришној представи „Свети Георгије убива аждаху“, Доситеј Обрадовић у ТВ серији „Метла без дршке“, Боја Ступица у ТВ Филму „Смрт госпође министарке“, Јоаким Вујић у ТВ Серији „Театар у Срба“, Џорџ Вестингхаус у ТВ Филму „Тесла“, Никола Пашић у ТВ серији „Крај династије Обреновић“ и у документарно-играном филму „Где цвета лимун жут“ и у документарно-играном филму „Кнежевина Србија“, Санчо Панса у позоришној представи „Дон Кихот“ и Прота Матеја Ненадовић у документарно-играном филму „Кнежевина Србија“.
    Петар Краљ је био велики апостол глуме. Нека му је вечна слава!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.