Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Izložbe » Izložba Srce Ukrajine u Etnografskom muzeju

Izložba Srce Ukrajine u Etnografskom muzeju

Izložba „Srce Ukrajine“ ukrajinske umetnice Olesje Vakulenko od danas je postavljena u Etnografskom muzeju u Beogradu, a moćiće da se poseti sve do 22. aprila. Izložba je posvećanja godišnjici uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedju Srbije i Ukrajine.

Na izložbi su predstavljene razne tehnike narodne slikarske umetnosti Ukrajine, pre svega – ukrajinske vitinanke i slike oslikane posebnom tehnikom petrivka, koja predstavlja i zvanični brend Ukrajine, kao i savremena ukrajinska odeća sa elementima etno stila.

Vitinanke predstavljaju vrstu ukrajinske narodne dekorativne umetnosti. To su sižejni i šaroliki ukrasi za kuće, isečeni makazama ili izrezani nožem u obliku ažura i silueta od belog i šarenog papira i korišćeni su za ukrašavanje zidova, prozora, polica, kaljevih peći, kamina i peći. Ukrajinske narodne papirne vitinanke kao ukrasi seoskih kuća pojavljuju se sredinom 19. veka i ornamenti tradicionalnih vitinanki su uglavnom geometrijski i biljni, ponekad se sreću antropogene i zoomorfne figure, slike svakodnevnih predmeta, arhitekture.

Papir se pri izradi vitinanki presavijao dva, četiri ili osam puta, što je omogućavalo da se stvore čvrste strukture, kompozicije. Savremene vitinanke više nisu samo seoski proizvodi i kućni ukrasi, već se koriste kao novogodišnji ukrasi za izloge i prozore, a umetnici se sve češće prihvataju posla izrade vitinanki i motiva narodnih obrazaca, jer oni poseduju neuobičajenu snagu dekoracije i slika.

Tradicija ukrašavanja životnog prostora i odeće petrivskim slikanjem nastala je u Ukrajini još pre pojave hrišćanstva. Ljudi su verovali da se u lepim ornamentima krije magična snaga, koja štiti vlasnike od zlih sila i nedaća. Savremena tehnika originalnog petrivskog slikanja pojavila se u 17. veku zajedno sa dolaskom prvih doseljenika u selo Petrivku u Dnjepropetrovsku oblast i od tog trenutka slikanje petrivke postalo je neodvojivi deo ukrajinske svakodnevnice.

Ljudi su gradili svetle kuće i ukrašavali ih prelepim cvetnim crtežima, stvarajući ceo umetnički ansambl, jer se ukrašavala ne samo unutrašnjost kuće (zidovi i peći), već i spoljašnja fasada, a onda i posudje, svadbene škrinje, nameštaj i drugi pribor za domaćinstvo. Vlasnike onih kuća koje nisu bile ukrašene jarkim ornamentima, u selu nisu poštovali, smatrajući ih moralno siromašnim i nedostojnim čak ni pozdrava.

Zanatlije su samostalno pravile četkice od mačje dlake ošišane sa grudnog koša i zahvaljujući takvom instrumentu farba se ravnomerno nanosila, a ornamenti su bili uredni i laki. Često se crtež oslikavao i prstima. Zanimljivo je da se boje za petrivsko slikanje nikada ne mešaju – roze, žuta, plava, crvena i zelena – sve su dizajnirane tako da unesu u crtež entuzijazam i prirodnu lakoću.

Raznovrsnost cveća, lišća, bobičastog voća oduševljava, podstiče da se satima razgledaju remek-dela narodnog slikarstva, te nije čudno što je 2013. godine ova jedinstvena umetnost ušla u spisak kulturne nematerijalne baštine UNESCO-a. Vakulenko će 12. i 13. aprila organizovati radionice izrade vitinanki i petrivskog slikanja za decu i odrasle.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.