Naslovna » BG svaštara » Obrati pažnju! » Prvi maj – ulične demonstracije, parada ili… uranak
Prvi maj je Dan rada, a mi idemo u prirodu
Prvi maj je Dan rada, a mi idemo u prirodu

Prvi maj – ulične demonstracije, parada ili… uranak

Približava se Prvi maj, zvanično – Međunarodni praznik rada, i mi se još jednom pitamo šta je od izvornog značenja ovog datuma ostalo.

Nismo izuzetak.

U više od 80 zemalja sveta, u kojima se 1. maj obeležava kao državni praznik, većina građana na ovaj dan ne pokušava da se bavi svojim radnim pravima. Zadovoljni što su im zakoni omogućili plaćene slobodne dane, oni ih koriste, kao i Beograđani, za odmor.

Kada u međunarodnom registru državnih praznika potražite Prvi maj, videćete da je jedan od najšire prisutnih. Za Dan rada (mi kažemo – praznik), u koloni “Način obeležavanja” piše – “Ulične demonstracije”. U različitim periodima tokom prethodnog veka, međutim, okolnosti su učinile da radnici od prvomajskih demonstracija odustanu.

Navodimo samo nekoliko činjenica, pa razmislite…

Prvi maj se obeležava kao dan sećanja na ulične proteste 1886. godine, tokom kojih su sindikati širom Sjedinjenih Američkih Država stupili u štrajk, zahtevajući, pre svega, osmočasovno radno vreme. Četvrtog maja na trgu Hajmarket u Čikagu došlo je do sukoba, pri čemu je stradalo najmanje osam ljudi (tačan broj nikada nije utvrđen), a više od sto ih je povređeno. Usledila su kontroverzna tumačenja događaja, suđenja, smrtne kazne.

Potom se dogodio kongres Druge Internacionale u Parizu, 1889. godine, i odluka da se Prvi maj uvede kao datum borbe za radnička prava. Prvog maja 1890. godine širom sveta organizovane su masovne demonstracije. Komunističke partije kao glavni organizatori, međutim, nisu baš svima bile po volji.

A onda su radnici došli na vlast…

Najveći udarac ideji globalne borbe za prava radnika nanela je Oktobarska revolucija.

Sovjetski Savez preuzima simboliku Prvog maja, kako bi njom bila obeležena pobeda radničke klase. Amerika svoj Dan rada “premešta” na prvi ponedeljak u septembru. Primer slede Kanada, Australija, Novi Zeland, Holandija… koje Danu rada dodeljuju različite datume. Prvi maj postaje “boljševički praznik”. Prvomajske demonstracije kao sredstvo borbe za radnička prava iščezavaju, sindikati se dogovaraju sa vladama…

Zapadnoevropske i posebno severnoevropske zemlje, koje su početkom 20. veka uvele Prvi maj kao državni praznik, polako menjaju njegovo značenje, povezujući ga sa drevnim običajem proslave dolaska proleća (May Day).

Na istoku Evrope, uključujući Jugoslaviju i Beograd, crvenim karanfilima u reveru, urancima u prirodi i prvomajskim paradama demonstrira se da su – radnici na vlasti.

***

Prvomajske demonstracije poslednjih godina ponovo pronalaze svoje pristalice. Uglavnom su to antiglobalisti, anarhisti, pripadnici partija levice, komunističkih pokreta, članovi pojedinih sindikata… koji zbog uslova rada u ovom, 21. veku, ali i različitih poteza vladajućih garnitura, izlaze na ulice.

Da li je došao trenutak za obnovu borbe protiv eksploatacije rada i radnika, koja je dobila nove forme?

U Beogradu, i Srbiji, sudeći po pojavama kojima smo svedoci, možda bi i borba za osmočasovno radno vreme bila primerena…

Ili da, ipak, mi sačekamo, i prvo proverimo da li je priroda sasvim ozelenila…

(danubeogradu.rs)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.