Iz godine u godinu se otvara polemika da li je pravilno reći Uskrs ili Vaskrs, a o pozdravu da i ne govorimo! Toliko je varijacija u pitanju da se ponekad pitamo da li celoga života grešimo.
Oblici ‚‚Vaskrs“, ‚‚Vaskrsenije“, ‚‚vaskrsnuti” pripadaju starom srpskom crkvenom i književnom jeziku, koji se do sredine XVIII veka upotrebljavao u svim krajevima pod upravom Srpske pravoslavne crkve.
Reč ‚‚Uskrs“ pripada srpskom narodnom jeziku, u kom je u veoma davno vreme početno „U“ dobijeno od starog početnog „V“ (iza koga je sledio tvrdi poluglas). Tako danas imamo Uskrs (srpsko narodno), Vaskrs (staro srpsko književno i crkveno) i Voskresenije (današnje srpsko crkveno).
Prilikom pozdrava možemo čuti i staro srpsko crkveno (srpskoslovensko) ‚‚Hristos vaskrse“ i današnje crkveno (ruskoslovensko) ‚‚Hristos voskrese“.
Srpska redakcija staroslovenskog jezika (izgovor staroslovenskog u duhu srpskog jezika) nastala je u vreme kada su Srbi u svojoj sredini primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost (tokom X, a najkasnije do prvih decenija XI veka). Od tada pa do prvih decenija XV veka, Srbi su ove reči izgovarali sa poluglasnikom iza početnog „v“, a od XV veka, pa nadalje izgovaraju ih sa ‚‚a“.
Srbi su sredinom XVIII veka srpskoslovenski jezik kao zvanični crkveni jezik zamenili ruskim crkvenim jezikom ( ruskoslovenskim). U Srpskoj pravoslavnoj crkvi se od sredine XVIII veka do danas ruskoslovenski jezik upotrebljava kao zvaničan crkveni jezik. U tom crkvenom jeziku pomenute reči izgovaraju se na ruski način (sa o u prvom slogu) – Voskresenije, voskresnuti, voskrese.
Zanimljiva je činjenica da reč voskresenije na ruskom jeziku označava nedelju kao poslednji dan u sedmici. Upravo nedelja je dan kada je Isus vaskrsao i Uskrs / Vaskrs iz tog razloga svake godine pada u nedelju iako se kalendarski ‚‚šeta“.
Neki autori smatraju da je razlika između ove dve reči političkog karaktera i da je pravilno reći i Uskrs i Vaskrs. Ipak, u pravopisu srpskog jezika postoje izvesne razlike. Prefiks „vas-“ ima svečaniji stilski karakter, a prefiks „us-“ pripada stilski neutralnom standardu.
Očigledno da nećete pogrešiti šta god od ova dva koristili. Ipak, najbitnija je namera prilikom čestitanja i raspoloženje tokom praznika, a jezičke nedoumice oduvek postoje i verovatno će zauvek postojati.
(danubeogradu.rs; Katarina Tomović)