Naslovna » Blog » Akcije i reakcije » U najavi novi protest biciklista: Beograd – bez novih biciklističkih staza?
U najavi novi protest biciklista: Siniša Mali na biciklu
U najavi novi protest biciklista: Siniša Mali na biciklu

U najavi novi protest biciklista: Beograd – bez novih biciklističkih staza?

Nekoliko biciklističkih udruženja najavljuju novi protest jer postoji najava da će Beograd ostati bez novih biciklističkih staza – zbog parkinga.

Saopštenje prenosimo u celini…

„Umesto da se razvija poput Beča, Ljubljane, Pariza i Londona, Beograd se svojom ‘autocentričnom’ politikom konzervativnih političara, svrstava u grupu istočnoevropskih gradova u kojima automobil još uvek nije prevaziđen kao ‘kralj ulica’. Ta je saobraćajna paradigma u razvijenom svetu davno prevaziđena.

Dok ugledni saobraćajni stručnjak Zoran Rubinjoni (bivši sekretar saobraćaja i bivši direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda) argumentovano dokazuje da je biciklistička staza u ulici Cara Dušana moguća opcija i za šta postoji saobraćajna analiza i studija, sekretar za investicije grada Beograda Luka Petrović (pravnik po struci) u jučerašnjem izdanju Politike u članku „Biciklisti ostaju bez staza zbog parking mesta“ izjavljuje kako bi izgradnja biciklističke staze u Dušanovoj ulici izazvala „saobraćajnu katastrofu“ i da će „biciklisti da trpe“ jer neće dobiti biciklističke staze.

Zbog kratkovidosti i neupućenosti u saobraćajne trendove u Evropi i svetu, trpeće u stvari grad Beograd i svi njegovi građani, jer će se gužve, buka i zagađenje samo povećavati, zbog sve većeg broja vozila u centralnoj zoni. Parking mesta i šire saobraćajnice privlačiće samo sve više vozača, što je zapravo scenario za pravu saobraćajnu katastrofu koju Petrović najavljuje.

Opada prosečna brzina vozila GSP-a

Kao dokaz za ove tvrdnje UG Ulice za bicikliste poziva gospodina Petrovića, gradonačelnika Sinišu Malog i gradskog urbanistu Milutina Folića da pogledaju SMART plan koji je po narudžbini grada Beograda uradila londonska konsultanska kuća WSP. Predstavio ga je lično gradonačelnik ove godine, a objavljen je na sajtu grada Beograda.

Po nalazima konsultantske kuće WSP, brzina javnog prevoza (autobusa) u Beogradu je sa 14,7 km/h pala na 13,2 kh/h u prethodnih 15 godina. U Beču, Barseloni i Berlinu ekvivalentna prosečna brzina autobusa (ne metroa!) je 19 km/h!

Razlog za ovaj pad brzine je rast broja privatnih automobila koji smanjuju protočnost saobraćajne mreže, što opet potvrđuje analiza kuće WSP: vlasništvo privatnih vozila je u zoni GUP-a Beograda 2000. godine iznosilo 191 vozillo / 1000 stanovinika, pa je ova cifra 2005. godine otišla na 231 vozilo / 1000 stanovnika da bi se 2015. godine popelo na 296 vozila / 1000 stanovnika, što je trend rasta od 3,5% godišnje!

Ukoliko se krupni infrastrukturni projekti kao što su tunel ispod beogradskog grebena, unutrašnji magistralni prsten i metro ne realizuju u skorije vreme, izvesno je da će brzina javnog prevoza i dalje padati zbog zagušenja saobraćajne mreže, što WSP takođe pokazuje u svojoj analizi mapirajući kritične raskrsnice koje će biti zagušene.

Uzrok zagušenja je povećanje broja privatnih vozila na ulicama!

I dok Pariz, Beč i London ulažu milijarde evra u povratak biciklista na ulice da bi se rešili saobraćajnih gužvi, tako što će deo vozača i korisnika javnog prevoza prebaciti na bicikl, gradska vlast Beograda u strahu od lošeg izbornog rezultata parking mestima i širim saobraćajnicama pokušava da sačuva glasove vozača na centralnim gradskim opštinama.

Bez namere da se mešaju u izbornu trku na dnevno-političkom nivou, biciklistička udruženja ukazuju da se ovakva debata i trka za glasovima vodi i u ostalim evropskim gradovima, gde takođe postoji otpor širenju biciklističke infrastrukture od strane konzervativnih partija, ali da su tamo birači ipak svesniji uticaja motornog saobraćaja na kvalitet njihovog života, te je i debata na višem nivou, a uticaj konzervativaca zanemarljiviji.

Ovakvom neodgovornom saobraćajnom politikom ni jedan grad u EU nije uspeo da reši probleme gužvi, jer parkinzi i šire saobraćajnice samo privlače automobile i na taj način određuju kako će građani birati način prevoza.

Beč kao primer

Bicikistička udruženja kao primer dobre prakse navode Beč, grad koji je prethodne decenije uvek bio na prvom ili drugom mestu po kvalitetu života u svetu!

U svom vrlo ambicioznom planu Step 2025 Beč planira da smanji broj automobilskih putovanja na 20% do 2025. godine, dok će se sva ostala putovanja (80%) obavljati javnim prevozom, pešačenjem i vožnjom bicikla! Ovo naravno znači čistiji vazduh, manje gužvi i buke.

Procenat putovanja automobilom u odnosu na ukupan broj putovanja građana je davne 1993. godine u Beču bio 40%, a sada je na nivou Beograda, oko 26%. Za to vreme, udeo biciklističkih putovanja u ukupnom broju putovanja Beč je sa 3% povećao na 7%, a plan je da do 2025. ovaj broj povećaju na 20%!

Uzimajući u obzir i ekonomske faktore koji svakako ograničavaju Beograd, ipak se nameće zaključak da srpska prestonica za razliku od Beča nezaustavljivo hrli u scenario u kome broj automobilskih putovanja stremi ka nivou koji su gradovi Zapadne Evrope imali pre 30 godina!

Inače… novi protest

Da bi se gužve rešile, gradovi Zapadne Evrope odavno pribegavaju merama destimulacije privatnog automobilskog saobraćaja, što se jasno vidi na bečkom primeru.

Parking je zoniran skoro na celoj teritoriji grada Beča, koji ima 1400 km biciklističkih staza i traka (uglavnom na glavnim gradskim arterijama i to na račun parkinga i širine kolovoznih traka).

Ostaje samo nada da će se Beograd ipak ugledati na Beč, a da će se gradonačelnik i gradski urbanista osim slikanja na biciklu i zaista posvetiti unapređenju biciklističkog saobraćaja u Beogradu.

Biciklistička udruženja očekuju da se planirana biciklistička staza na potezu od Vukovog spomenika do Kalemegdana realizuje kako je planirano, inače najavljuju proteste!“

Ovo je zajedničko saopštenje udruženja UG Ulice za bickliste, portala Bajsologija i Jugocikling kampanje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.