Nešto više od mesec dana ostalo je do početka Svetskog prvenstva u fudbalu. Domaćini ove manifestacije su SAD, Kanada i Meksiko.
Većina zemalja čije su se reprezentacije kvalifikovale za ovaj događaj, poslaće uskoro svoje fudbalere avionima do gradova u kojima se igraju prve utakmice. Ali, rezerve kerozina na svetskom tržištu su sve manje usled rata Izraela i SAD sa Iranom.
Niskobudžetna američka avio-kompanija Spirit erlajns pre nekoliko dana je prestala sa radom usled ove nestašice. U slučaju da se uskoro ne dogodi prestanak ratnih dejstava jedini kerozin koji će moći da se nađe na planeti je onaj koji je posledica žargona u Srbiji.
Naime, kada neko iz srpske porodice izađe iz stana da prošeta kučence neretko kaže: Idem da izvedem Lajavka da ispusti KERozin!
Kako će onda učesnici prvenstva da stignu do Severne Amerike?
Transport 48 reprezentacija (fudbaleri, prateće osoblje i članovi delegacija – oko 2.500 do 3.000 osoba) morao bi da se osloni isključivo na pomorski saobraćaj. Možda bi samo učesnici iz Centralne Amerike mogli da dođu autobusima. A kada je reč o moru, sve evropske i afričke i reprezentacije mogle bi da stanu u jedan veliki putnički kruzer. Osim toga, moderni brodovi imaju teretane, bazene i dovoljno otvorenog prostora za održavanje osnovne kondicije fudbalera tokom puta.
Trajanje puta iz Evrope do Njujorka je šest do devet dana, iz Tokija do Vankuvera 10 do 14 dana, a iz Australije do Los Anđelesa 15 do 20 dana. Dakle, niko još ne kasni!
Troškovi puta kruzerom su od 1.500 do 3.500 dolara po osobi. Ovde treba istaći genijalnost našeg fudbalskog saveza koji je uspešno odradio neuspeh u kvalifikacijama i time uštedeo državi veoma velike troškove učešća.
Kada brodovi sa fudbalerima stignu do luka u Severnoj Americi, počinje nova avantura: putovanja čarter autobusima ili vozovima do gradova u kojima se igraju mečevi. To su prilično velike distance – put od Njujorka do Los Anđelesa je 45 do 50 sati neprekidne vožnje.
Ova nevolja može da se preživi jedino ako FIFA ukine doping kontrole na prvenstvu.
U slučaju da cene benzina podivljaju troškovi za kruzer će biti naivni spram mogućeg ludila na benzinskim pumpama u Severnoj Americi.
O čemu još treba voditi računa? Činjenica je da će, po računu verovatnoće, od tri do šest fudbalera iz svake reprezentacije imati morsku bolest ili neke druge zdravstvene probleme zbog kojih će njihova aklimatizacija po dolasku na odredište potrajati malo duže.
Činjenica je da će stalno dolaziti do guranja na palubi kruzera dok timovi budu pokušavali da odrade treninge u vreme moguće oluje na Atlantiku. E, sada da zamislimo nekog fudbalera koji je preživeo sve ovo, umoran od svega izašao na teren i u petom minutu utakmice sudija mu pokaže crveni karton!
A šta ćemo sa navijačima koji će sve učiniti da doputuju na vreme do gradova u kojima će igrati njihovi ljubimci. Njihove putešestvije bi mogle da podsete na trku pacova iz istoimenog filma.
Možda bi trebalo konsultovati Kineze u vezi sa svim ovim problemima. Možda su oni već izumeli teleportaciju samo vest još nije stigla do nas. Ako od toga ne bude ništa onda će celo prvenstvo sveta biti u znaku „broda koji plovi za Meksiko“. Ovaj izraz koji je i naziv teksta, povremeno se koristi u prozi ili poeziji kao simbol bega, avanture ili odlaska u nepoznato…
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
