Naslovna » Izlasci » Film » 100 godina od rođenja Ingmara Bergmana: Film, muzika i nešto između
100 godina od rođenja Ingmara Bergmana: Najbolje namere
100 godina od rođenja Ingmara Bergmana: Najbolje namere

100 godina od rođenja Ingmara Bergmana: Film, muzika i nešto između

Ove, 2018. godine obeležava se 100 godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najvećih filmskih umetnika i autora svih vremena.

Projekat „Film, muzika i nešto između“ baca svetlo na specifičan deo Bergmanovog filmskog univerzuma – njegovo shvatanje muzike.

Za Bergmana „film i muzika su skoro isto. Oba su sredstvo izražavanja i komunikacije koja prevazilaze razum i dosežu do naših emotivnih centara“.

Poznati švedski kompozitor i pijanista Mati Bije, koji je imao priliku da radi i sa samim Bergmanom, biće gost Beograda i učestvovaće u nizu programa koje sprovodi organizacija Eho animato. Tokom tri dana – 21, 22. i 23. oktobra – publika će potpuno besplatno moći da prisustvuje događajima koji se bave Bergmanom, filmom i muzikom.

Mati Bije – gost Beograda

Mati Bije (foto: Anders Thessing)
Mati Bije (foto: Anders Thessing)

Mati Bije (Matti Bye, 1966) je višestruko nagrađivani švedski pijanista i kompozitor koji komponuje za savremeni film i pozorište, a napisao je i seriju kompozicija za rane švedske neme filmove, kao što su „Fantomska kočija“ (1921) i „Saga o Gesti Berling“ (1924).

Komponovao je muziku za više od 30 filmova i televizijskih serija, a nekoliko godina je bio saradnik Kraljevskog pozorišta Dramaten u Stokholmu. Godine 2014. imao je čak dve nominacije za najvažniju švedsku nagradu za filmsku muziku (Guldbagge) i osvojio je sa muzikom za film „Faro“, a 2009. je takođe osvojio Guldbagge za film „Trenuci za večnost“ koji je bio i švedski kandidat za Oskara.

Bije je dete poznate švedske glumice Birgite Anderson i norveškog dramskog pisca Andersa Bijea: „Sećam se da mi je otac jednom rekao – ako sviraš neki instrument, nikada nećeš biti sam. To je na mene ostavilo veliki utisak“.

Objavio je brojne solo albume kao i albume u saradnji sa drugim autorima, uključujući „Hidrin san“ sa Anom fon Hausvolf i „Maailma“ sa kultnom finskom autorkom Lau Nau. Radio je sa Bergmanom na televizijskom filmu „Poslednji uzdah“ (1994).

Mati je pijanista koji voli da istražuje klavir kao instrument, često svira na prepariranom klaviru, a u svoje izvođenje uključuje i druge zvuke i atmosfere – „za mene su inspirativni instrumenti koji imaju manu, slabost koja ih čini posebnim“. Karakterišu ga kao „izvanrednog izvođača, sa sopstvenim, neuporedivim stilom improvizacije na klaviru“.

Koncert, film, okrugli sto, performans…

U nedelju, 21. oktobra od 20.00, u Beogradskoj filharmoniji, Mati Bije održaće koncert na prepariranom klaviru. Na koncertu će izvesti filmske kompozicije za koje je nagrađivan najvažnijim nagradama u Švedskoj i šire, kao i solo numere sa najnovijeg albuma „This Forgotten land“.

Muzika koju Bije stvara najviše sličnosti ima sa kompozicijama Debisija i Satija. Kritičari ističu da „uspeva da slika muzikom“ koja „podseća na ono čudno, romantično raspoloženje koje vas spopadne kada čujete stare vrteške, vergl, zvukove iz zabavnog parka ili drugih zaboravljenih mesta“ (časopis The Wire).

Jednu improvizovanu sesiju izvešće i polaznici radionice koju će Mati održati pre koncerta. Besplatne ulaznice mogu se preuzeti na blagajni Beogradske filharmonije.Za dž

U ponedeljak, 22. oktobra od 18.00, u Muzeju jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici biće prikazan Bergmanov televizijski film „Poslednji uzdah“ na kome je Mati Bije radio kao kompozitor. Bergman se bavi zlatnim dobom švedskog filma tokom dvadesetih godina 20. veka.

Posle filma biće održan okrugli sto „Film, muzika i nešto između“, tokom koga će se učesnici baviti temom muzike u Bergmanovim filmovima, ali i odnosom filma i muzike u savremenoj kinematografiji. Moderator je Ivan Velisavljević, a u razgovoru će učestvovati Mati Bije, kompozitor, Ana Krstajić, kompozitorka, Maša Seničić, dramaturškinja i Igor Stanojević, reditelj.

U utorak, 23. oktobra od 19.00, u Muzeju jugoslovenske kinoteke, u multimedijalnoj sali biće održano scensko čitanje adaptacije Bergmanovog romana „Najbolje namere“. Bergmanov autobiografski roman u kome govori o godinama koje su ga formirale, svojim roditeljma i njihovom braku – „njihovim nadama, slabostima i najboljim namerama“ bavi se pitanjem ljubavi, kompromisa i razočarenja.

U performansu učestvuju glumci Bojan Žirović, Katarina Dimitrijević, Marija Opsenica, Željko Maksimović, i Katarina Martinović, a autorski tim čine Ana Konstantinović (režija), Tamara Baračkov (adaptacija), Višnja Vujović (koncept prostora) i Marija Kovačina (video rad).

Roman je objavljen u izdanju Geopoetike, kao deo Bergmanove autobiografske trilogije, u prevodu Spase Ratković.

Ovaj projekat realizije Eho animato. (danubeogradu.rs)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

* Copy This Password *

* Type Or Paste Password Here *