Nema potrebe da uvek budete onlajn dostupni i spremni da odgovorite na pitanja – uz digitalne granice koje sami postavite sačuvaćete privatnost, vreme za sebe, lični mir.
Nova sredstva komunikacije omogućila su da uređaji budu stalno sa nama. Zvuk pristigle poruke, imejla, poziv putem neke od popularnih aplikacija često nas zatiče u obavljanju važnih poslovnih i drugih aktivnosti, uživanju u prijatnom ambijentu doma, vožnji bicikla, automobila, u redovima u prodavnicama, čekaonicama ispred ordinacija… Neko želi da nas čuje, šalje nam informacije, traži naše vreme, pažnju. Odmah.
I, šta se događa?
Obično pobeđuje radoznalost, potreba da saznamo šta je u pitanju, obaveza da se javimo…
Da li treba dozvoliti da baš u svakoj situaciji prekinemo započeto i pristanemo na otpočinjanje razgovora, koji već doživljavamo kao uznemiravanje? Za lepši dan u Beogradu – ne. Rešenje je postavljanje individualnih digitalnih granica.
Granice za mesto, vreme, način…
Digiatlne granice o kojima donesete odluku nisu prema svim osobama jednake, ni zauvek fiksirane. One dozvoljavaju korekcije, samo su vaše, i ne morate da se pravdate. Važno je najpre da postupak otpočnete, otvorite temu za razmišljanje i zapitate se – koliko zaista drugi ljudi, kad su digitalne komunikacije u pitanju, o vama treba da znaju…
Evo nekoliko primera.
Nalazite se na nekom mestu i odmah na društvenim mrežama objavljujete gde ste, posebno ako je to izlet ili putovanje. Objašnjavate šefu koji vam šalje poruku van radnog vremena da ste „otišli samo do…“, roditeljima – da ste „dva bloka od njih“ i da dolazite…
Obaveštavate li partnera tačno koliko ćete se gde zadržati, potvrđujete li elektronskom poštom precizno vreme u kojem ćete obaviti neki zadatak, javljate li se na poziv uvek i bez odlaganja?
Koliko vremena vi trošite da (digitalno) saznate gde su drugi, i da li biste mogli da ga upotrebite na adekvatniji način? Koliko vremena trošite da im prenesete čime se bavite? Imate li zaista potrebu da budete u stalnom kontaktu sa određenim krugom ljudi?
Umete li da postavite granice? Znate li kako da, a da se druga osoba ne uvredi, skrenete pažnju da ste zauzeti, da jedno vreme nećete biti dostupni, da će vam telefon biti isključen? Kako odgovarate na konstantno ispitivanje o vašim privatnim aktivnostima? Jednostavnih odgovora na ova pitanja nema, a saveti se svode na postepeno uvođenje ograničenja i poseban pristup, u skladu sa bliskošću i postojećim odnosima. Ljudi kojima ste važni svakako će imati razumevanja za vaše digitalne granice.
Zašto je privatnost važna
Vremenom, a da toga niste dovljno svesni, korišćenjem mobilnih uređaja i interneta upadate u „klopku“ koju ste sami napravili. Osobe koje vam nisu (čak ni Fejsbuk) prijatelji dobijaju priliku da vaše ponašanje komentarišu, dive vam se ili vas osuđuju, prate gde se i kada krećete, poseduju informacije o vašoj deci, partneru, roditeljima, kolegama i poslodavcima, imovini, političkim stavovima…
Emocije koje ulažete u odnose sa drugima veoma lako postaju problem, a stres i različite vrste neprijatnosti su očekivane posledice.
Pomenimo i bezbednost. Sasvim je dovoljno upozorenja, na primer, o kojima ste sigurno čitali, da zbog moguće pljačke ne objavljujete kada idete na godišnji odmor i koliko dugo ste odsutni. Digitalne granice su, kad su deca i njihovo internet prisustvo u pitanju, najvažnije.
***
Za digitalne granice ste odgovorni sami, pa nemojte očekivati da o njima vode računa drugi. Preispitajte krug ljudi kojima zaista treba da budete dostupni, ograničite vreme, promenite način. To zaslužujete vi, vaša porodica, i pravi prijatelji.
(danubeogradu.rs)