Vlada Srbije: Nove ekonomske mere, 31. mart 2020.

Vlada Srbije objavila je nove ekonomske mere sa ciljem da se smanje negativni efekti pandemije korona virusa COVID-19 u Srbiji.

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež predstavili su paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica na privredu usled epidemije koronavirusa, vredan 5,1 milijardu evra.

Mali je rekao da je reč o sveobuhvatnim merama na kojima se radilo prethodnih desetak dana i da je njihov glavni cilj očuvanje stečenog nivoa zaposlenosti i pomoć preduzećima koja su najviše pogođena ovom krizom izazvanom epidemijom koronavirusa.

Ministar je rekao da su te mere bile moguće jer je Srbija ekonomski jaka i finansijski stabilna, zahvaljujući reformama koje su sprovođene proteklih godina.

Upravo zbog toga, kako je naglasio, država je preuzela na sebe teret ove krize.

Nove ekonomske mere – devet novina

Paket ekonomskih mera države podrazumeva ukupno devet mera, sa procenjenim efektom u visini od 608,3 milijarde dinara.

Od tih devet, tri su mere poreske politike, po dve su direktna pomoć privatnom sektoru i mere za očuvanje likvidnosti privrede, a kao ostale mere navodi se moratorijum dividendi do kraja godine i fiskalni stimulans – odnosno direktna pomoć svim punoletnim građanima.

Međutim, na podršku ne mogu da računaju oni privredni subjekti koji su tokom varednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajući zaposlene na određeno vreme, kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja, kao i oni koji su privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15. marta.

Nove ekonomske mere – prvi set mera

Prvi set predloženih mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine.

Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu. Ukupan procenjen efekat ovih mera iznosi oko 161 milijardi dinara, odnosno 2,9 odsto BDP, u periodu trajanja od tri meseca.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine. Ova mera za cilj ima povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima.

Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika. Povećanje likvidnosti se ogleda u odlaganju plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade.

Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika. Uslovi ovog daljeg odlaganja biće dodatno precizirani. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu

Mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu. Za poreske obveznike na koje se mera odnosi, osnovni uslovi za primenu su identični bez obzira na ekonomsku snagu konkretnog poreskog obveznika.

Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a

Osnovni cilj ove mere je da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Кovid-19. Smatramo da je propisivanje ove mere potpuno primereno okolnostima, kao i da uslove za primenu ove mere treba propisati na način koji će onemogućiti bilo kakve zloupotrebe.

Nove ekonomske mere – drugi set mera

Drugi set mera odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada. Efekat ove mere procenjuje se na oko 1,8 odsto BDP.

Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja), i za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50 odsto minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu).

Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika. Naime, pošlo se od pretpostavke da su privredni subjekti koji su razvrstani kao velika privredna društva imaju značajno veću ekonomsku snagu u odnosu na preduzetnike, mikro mala i srednja pravna lice. U skladu sa navedenim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba. Shodno tome, ovaj set mera je usmeren na to da država efektivno podnese deo tereta isplate naknada zarada licima za koje je nastupio prekid rada, a koja poslodavci -velika pravna lica zadržavaju u radnom odnosu.

U vezi sa primenom ove mere, posebno bi trebalo imati u vidu da se ne ulazi u poslovnu politiku poreskih obveznika – velikih pravnih lica, niti se ograničava broj zaposlenih kojima se utvrđuje prekid rada (ali ne i prekid radnog odnosa), niti se na bilo koji način utiče na obim prava koji zaposleni ostvaruju u toku prekida rada.

S druge strane, predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

Nove ekonomske mere – treći set mera

Cilj trećeg seta mera je očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom koronavirusa. Ovim programom Vlada Srbije želi da minimizira spoljne uticaje (pad tražnje, prekid lanaca snabdevanja i dr.) i njihove posledice (smanjene zaposlenosti, nelikvidnost i dr) na poslovanje srpske privrede.

Program predviđa dve mere:

• program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije,
• garantne šeme za podršku privredi u uslovima Kovid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Srbiji.

Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra).

Program finansijske podrške privredi Fonda za razvoj Republike Srbije

U cilju očuvanja stabilnosti finansijskog i privrednog sistema Republika Srbija će preko Fonda za razvoj obezbediti program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga tj. privrednim subjektima iz sektora proizvodnih i uslužnih delatnosti registrovanih u relevantnom registru, čime će se na tržištu obezbediti 24 milijarde dinara (oko 200 miliona evra) novih plasmana.

Sredstva po ovom programu ne mogu se koristiti za finansiranje organizovanja igara na sreću, lutrije i slične delatnosti, trgovinske delatnosti, prometa naftom i naftnim derivatima proizvodnje i prometa bilo kog proizvoda ili usluge koje se prema domaćim propisima i međunarodnim konvencijama i sporazumima smatraju zabranjenim.

U cilju očuvanja stabilnosti finansijskog i privrednog sistema Republika Srbija će komercijalnim bankama koje posluju na teritoriji Republike Srbije obezbediti garantnu šemu za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava po zakonu o računovodstvu, čime će se na tržištu obezbediti 240 milijardi dinara (oko 2 milijarde evra) novih plasmana po povoljnim uslovima. (Izvor: Vlada Srbije)