Glas privrednika: Osam mera za dugoročno rešavanje problema privrede

Svakako će novonastalo stanje ostaviti posle ukidanja vanrednog stanja neprocenjive štetne posledice za celokupnu privredu Srbije.

I pre zaraze virusom korona koja je zahvatila celu zemljinu kuglu, naša privreda se suočavala sa nizom poteškoća godinama unazad.

Mere Vlade Republike Srbije su svakako prihvatljive kao kratkoročne (obustava isplata rata kreditnih zaduženja na 90 dana, odlaganje drugih obaveza za 90 dana, kreditna podrška privrednim subjektima iz Razvojnog fonda Srbije sa 1% kamate, isplata jednokradne pomoći do visine minimalne cene rada za svakog radnika…).

Ovim jednokratnim merama privredni subjekti ne dobijaju ništa, ili veoma malo – minimalne lične dohotke moraju preusmeriti radnicima, i na njih platiti doprinos, ostala sva sredstva su zaduženja ili odlaganja duga, što svakako dolazi na naplatu.

Ovde je veoma važno naglasiti da privredni subjekti koji prihvate državnu pomoć u visini minimalne cene rada, moraju narednih šest meseci zadržati broj radnika, i na svaku narednu pomoć, kao i redovne zarade, plaćati poreze i doprinose, bez obzira na nepredvidivost budućeg poslovanja.

Sledi dugotrajni oporavak

Veoma je važno naglasiti da posle izlaska iz ove, pre svega zdravstvene krize po stanovništvo, nastaje dugotrajni oporavak privrednih subjekata.

Odloženi anuiteti posle 90 dana ili kasnije, dolaze na naplatu, druge fiskalne obaveze takođe se moraju servisirati, kredit, pa i sa 1% se mora vraćati, a nije za očekivati da će prihodi, naročito u radno-intenzivnim privrednim granama biti dovoljni za izmirenje svih obaveza.

Iz tih razloga, blagovremeno treba inicirati mere koje se moraju preduzeti nakon prevazilaženja ovog, veoma teškog perioda za građane i privredu Srbije.

Ne mogu se dugoročni problemi rešavati jednokratnim merama.

Zato je potrebno…

1. Smanjenje poreza i doprinosa za radno-intenzivnu granu privrede, tekstilnu industriju, građevinarstvo, metalnu industriju… najmanje za 30% (iznaći formulu progresivnog oporezivanja zarada, nemački model, ili diferenciranog oporezivanja).
2. Umanjenje kamatnih stopa kod komercijalnih kreditnih zaduženja na najviše 3% sa svim obradama kredita (referentna kamatna stopa je već umanjena).
3. Ukidanje niza parafiskalnih nameta na privredne subjekte.
4. Obezbeđenje za kreditna zaduženja kod Razvojnog fonda u iznosu do milion dinara da bude avaliranim menicama poslovne banke (mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici).
5. Ujednačiti teret krize i na veliki deo javnog sektora, naročito javna preduzeća i organe Uprave (izuzev zdravstva i obrazovanja).
6. Privredna komora trebalo bi da formira radnu grupu za privredni oporavak Srbije. Predlog: iz sektora velikih preduzeća dva predstavnika, iz sektora malih i srednjih preduzeća četiri predstavnika, iz sektora mikro preduzeća i zanatlija pet predstavnika, kao i tri nezavisna renomirana ekonomista. Podrazumeva se da svaki član radne grupe ima veliko iskustvo u sticanju profita.
7. Poznato je da se veliki deo prihoda ostvaruje na sivom tržištu (po NALED-u oko 34%). Potrebno je preduzeti ekonomske mere koje će stimulisati ulazak u legalne tokove privređivanja, u suprotnom, u borbi za preživljavanjem, još će veći broj biti prinuđen da se snalazi u sivoj zoni.
8. Mnogo veći akcenat staviti na zaštitu domaće privrede, kao i ulaganje u njen razvoj.

Ovo su samo neke od mera koje blagovremeno moramo sugerisati, kako bismo sačuvali radna mesta i privredne subjekte, mala i srednja preduzeća, preduzetnike i dr.

(Ime autora poznato uredništvu portala Dan u Beogradu)

Nastaviće se… (Drugi deo pročitajte na OVOM LINKU.)