Izdvajamo
Naslovna » Blog » Akcije i reakcije » Noćni klubovi i barovi pred zatvaranjem
Noćni klubovi i barovi pred zatvaranjem (foto: Pixabay)
Noćni klubovi i barovi pred zatvaranjem (foto: Pixabay)

Noćni klubovi i barovi pred zatvaranjem

Udruženje barova i klubova oglasilo se povodom loše situacije u ovom delu privrede koje je izazvano epidemijom COVID-19 i vanrednim stanjem u Srbiji.

Iz udruženja naglašavaju da imaju oko 14.000 stalno i honorarno zaposlenih i da srpskoj privredi donose milione evra na godišnjem nivou, kroz poreze ali i „kroz direktan uticaj na generisanje posete turista iz inostranstva“.

Ovom krizom pogođeni su klubovi, barovi, kafići, hoteli i restorani, a nekima sada ili u narednim mesecima preti i gašenje jer „padom prihoda od 100 odsto za vreme zabrane rada, nisu u mogućnosti da isplate namete koji svakog meseca stižu na naplatu“.

Klubovi koji rade samo tokom zimske sezone, doživeli su potpuni prekid rada 12. marta, posle zabrane okupljanja više od 100 osoba, kako zbog finansijskih razloga, tako i zbog odgovornog ponašanja prema svojima zaposlenima i klijentima.

Prihod koji bi klubovi ostvarili u nešto više od tri meseca (mart, april, maj i deo juna) tokom kojih im je, usled pandemije, onemoguceno poslovanje, predstavlja osnovni izvor sredstava kojim ovi privredni subjekti obezbeđuju svoj opstanak u letnjem periodu (u toku kojeg po prirodi posla ne rade), kao i sredstva amortizacije neophodne za adekvatnu pripremu pred novu radnu sezonu.

Slaba vajda od pomoći Grada i države

Grad Beograd je doneo odluku da se kirija za mesec i po dana za vreme zabrane poslovanja plati umanjena za 50%, ukoliko se plati do Nove godine, ili u celosti ukoliko se plaća na 12 mesečnih rata u toku 2021.

Međutim, klubovima i noćnim barovima „vanredno stanje“ ili preciznije, zabrana poslovanja, zapravo ne traje tih mesec i po dana, već tri meseca. Pored rente, na naplatu sve vreme dolaze porezi i doprinosi na plate (iako odloženi, moraju biti plaćeni), kao i struja i ostali parafiskalni nameti za period kada je lokalima bio zabranjen rad.

Prosečan ugostiteljski lokal za period zabrane rada na taj način mesečno duguje državi oko milion dinara. S obzirom na to da većina zimskih klubova i noćnih barova ne radi tokom leta zbog prirode lokala i poslovne prakse, njihov dug do ponovnog otvaranja 1. oktobra će narasti na cifru od oko šest miliona dinara.

Iz udruženja napominju da mere pomoći od tri plate zaposlenima koje je država donela, a koje su mahom prihvatane bez otpuštanja zaposlenih, jednostavno nisu dovoljne da ova grana opstane i izdrži do oktobra, kada će potencijalno klubovi i barovi moći da počnu da rade u punom kapacitetu i ostvare značajnije prihode. Naravno, pod pretpostavkom da se virus ne vrati u drugom talasu.

A turisti…

Turisti čine veliki deo klijentele, pogotovo kad je klabing u pitanju.

Razlog za to je činjenica da će i turizam biti podjednako pogođen, između ostalog zbog znatno povišenih cena putovanja u odnosu na prethodni period, osetno smanjenog budžeta prosečnog turiste iz zemalja pogođenih pandemijom, njihovih promenjenih navika i straha od novog talasa pandemije.

Sa druge strane, platežna moć prosečnog građanina Srbije je znatno umanjena zbog pada privredne aktivnosti, rasta nezaposlenosti kao i subjektivnog osećaja straha koji ljudi sa opravdanjem imaju.

„Da bi jedan klub opstao, a u zavisnosti od kapaciteta pojedinačnog lokala, potrebno je da primi od 150 do 700 osoba po večeri. Ukoliko se klubovima i barovima zvanično i dozvoli rad uz restriktivne mere (kada je broj gostiju u pitanju), izvesno je da lokali neće biti u mogućnosti da osvare promet koji bi pokrio sve troškove. Ovo praktično znači da ćemo biti prinuđeni da stavimo ‘ključ u bravu’, dok će veliki deo zaposlenih sa svojim porodicama ostati bez primanja“, objašnjavaju vlasnici noćnih klubova i barova.

Oni naglašavaju da će, bez konkretne pomoći države i omogućavanja rada u punom kapacitetu, ova grana privrede sigurno biti ugašena. „Sa njom će i Beograd izgubiti reputaciju evropske prestonice noćnog života, koja je razlog dolaska najvećeg broja turista iz inostranstva u našu zemlju“, dodaju.

Vlasnici četrdesetak beogradskih klubova smatraju da bi gradske vlasti kao i Vlada Srbije trebalo da zajedno sa njima definišu pravila po kojima bi noćni klubovi i barovi mogli da rade i da se donese novi paket mera koji bi im olakšao poslovanje.

Iako nije sportno da je država pomogla privrednim subjektima da sačuvaju poslove svojih zaposlenih, činjenica je, piše u saopštenju, da je do sada izostala adekvatna pomoć za ovu specifičnu i verovatno najugroženiju branšu.

* Napominjemo da ovaj problem utiče i na poslovanje portala danubeogradu.rs jer je među potpisnicima ovog saopštenja i dosta naših klijenata. (danubeogradu.rs)

loading...

Jedan komentar

  1. Svi mi koji od turista pretežno živimo smo u gadnoj situaciji, al bitno da je vlada dozvolila i firmama koje žive od stranog kapitala da dobiju pomoć, a nama udelila smešnu sumu. Mislim na kraju krajeva, niko ne očekuje da država pokrije novac koji smo trebali da zaradimo tokom svih ovih meseci izolacije, več samo da možemo da radimo. Što nas dovodi do još jednog problema, sada svi moramo da menjamo strategije poslovanja, marketing strategije se menjaju, smanjujemo cene i trudimo se da dovedemo domaćeg gosta kome je naša usluga ili izvan budžeta ili prosto nije ni svestan da to postoji kao opcija.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.