Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Drugi pišu » Psiholog o znatiželji: U kakvoj su vezi Adam i Eva sa Nobelom i Teslom
Psiholog o znatiželji: U kakvoj su vezi Adam i Eve sa Nobelom i Teslom (foto: Pixabay)
Psiholog o znatiželji: U kakvoj su vezi Adam i Eve sa Nobelom i Teslom (foto: Pixabay)

Psiholog o znatiželji: U kakvoj su vezi Adam i Eva sa Nobelom i Teslom

Diplomirani psiholog Drago Marić, nekadašnji je novinar, medijski manadžer i predavač na novinarskom fakultetu a piše o radoznalosti za portal Lonac.

Devedeset i osam posto svog genetskog sastava delimo sa šimpanzama, tvrdi američki psiholog Mihaly Csikszentmihalyi – preostala dva odsto vredonosno nadmašuju svu tu sličnost najviše zahvaljujući čovekovoj znatiželji i njenom finalnom produktu, kreativnosti.

Legenda iz Biblije i iz drugih svetih knjiga, kaže da bi sve što postoji bilo sasvim drugačije i bez ovozemaljskih bolova i patnji, da prvih dvoje ljudi – uprkos Božjoj zabrani – nisu s Drveta znanja ubrali i pojeli jabuku. Budući su bili u rajskom vrtu, sigurno nisu bili gladni.

Veliki engleski pesnik Džon Milton (17. vek) autor je najveće ikad napisane poeme na bilbijske teme (naslov: Izgubljeni raj, obim: 10 knjiga). On ne osporava biblijsku verziju da je Sotona u obličju zmije prvo nagovorio Evu, a ona potom Adama da zagrizu zabranjeno voće.

Ali, u svome epu on inicira pretpostavku da je Bog, možda, uz sve drugo ljudsko, Adamu i Evi podario i – znatiželju. Jer, samo nešto tako snažno, impulsivno i rizično moglo je da ih navede da prekrše jednu jedinu zabranu njihovog stvoritelja.

Ako je znatiželja i dovela do prvog čovekovog greha, ona u čitavoj istoriji čovečanstva ima dominantno dobrobitnu ulogu. Ona je dovela do glavnih ideja i inovacija koje su menjale svet.

Ona je važna i korisna i u svakodnevnom životu jer obogaćuje saznanja, vodi ka rešenjima za probleme a u biznisu otkriva nove poslovne mogućnosti. Biti znatiželjan znači tragati za neistraženim, upitnim, nedosanjanim. Ona je i vrsta adrenalinski podsticane avanture.

Da li je Tesla u detinjstvu želeo da bude – dimničar

Eruptivnu snagu znatiželje najbolje ilustruje jedna epizoda iz ranog detinjstva Nikole Tesle.

Kao dete pravoslavnog sveštenika imao je bogatu kućnu biblioteku. U njoj je dosta rano upoznao stvaralaštvo velikog Leonarda da Vinčija, koga je uz mnoge druge zagonetke opsedala sposobnost ptica da lete. Strasno je želeo da stvori mogućnost da i čovek leti.

Vođen tom tajnom ptica, napravio je i prvu uopšte poznatu skicu padobrana (1480. godine). Pročitavši to, Nikola je u svojoj dečijoj mašti, i nošen neukrotivom znatiželjom, otišao korak dalje.

Odlučio je da prvi proveri da li je ta ideja, stara više od četiri veka, ostvariva. Krišom je uzeo veliki očev kišobran, popeo se na krov rodne kuće, a potom i na vrh dimnjaka. Da je bilo svedoka verovatno bi pomislili da dečak nešto mašta o dimničarskom zanatu. Kako površina kišobrana nije bila ni blizu Leonardovog skiciranog padobrana dečak se pri padu na zemlju dobro ugruvao (srećom bez lomova). Kišobran je – lako je zamisliti – skroz nagrabusio.

Taj neuspeo i bolan eksperiment, međutim, nije obeshrabrio dečaka iz Smiljana. Uprkos čestim početnim neuspesima i ogromnom nerazumevanju njegove životne sredine – isto u malom Gospiću kao i u velikoj Americi – nastavio je da ide putem kojim ga je vodila njegova svestrana znatiželja. I znamo dokle je stigao.

Tesla jasno pokazuje koliko je korisna kombinacija radoznalosti i upornosti. Taj dvojac – s kreativnošću kao kormilarom – upotrebljiva je formula i sada dok je COVID-19 svima nama za vratom. U biznisu, a posebno u malom biznisu, ona može biti i spasonosna.

Kako je i zašto Alfred Nobel umro dva puta

Psiholozi i svi drugi koji se bave znatiželjom još nisu načisto o tome što je ona: emocija, strast ili neko još nedefinirano mentalno stanje.

Filozof Rene Dekart označio je kao želju da se razumeju stvari. Neki drugi opet smatraju da je u pitanju potreba da se stekne novo iskustvo. U svakom slučaju, sigurno je da znatiželju rasplamsavaju uspesi, priznanja i stalno proširivanje znanja.

Ali, u nekim slučajevima znatiželja i njeni završni produkti mogu biti odbojni i civilizacijski nepoželjni.

Tipičan primer za to je sudbina utemeljivača Nobelove nagrade. Proizvodnja eksploziva i oružja bila je unosan porodični biznis predaka Šveđanina Alfreda Nobela. Stoga nije bilo čudno što se i on bavio inovatorstvom u toj oblasti. Između ostalog, izmislio je dinamit.

Često je izvodio i rizične eksperimente u porodičnoj fabrici eksploziva. U jednom od njih poginuo mu je i rođeni brat.

Domaća, a i svetska javnost nije imala simpatije za tu vrstu inovatorstva pogotovo što je porodična firma bila viđeniji liferant oružja na tada aktualnim ratištima širom sveta.

Kada je 1888. godine u Francuskoj iznenada umro jedan od braće Nobel, ugledna francuska novina objavila je – teško je verovati greškom – in memoriam Alfredu Nobelu i to pod naslovom „Trgovac smrti – mrtav“.

Očigledno pogođen takvom percepcijom njegovog truda, a verojatno i s osećanjem krivice, Alfred Nobel je veći deo svoje imovine zaveštao utemeljenju svetske nagrade s njegovim imenom za vrhunska dostignuća u pet oblasti, među kojima će biti i nagrada za mir.

Nakon prve, medijske smrti, umro je 1896. godine u Italiji, a sahranjen u rodnoj Švedskoj.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.