Od 3. jula 2020. (14.00) u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu biće otvorena izložba „Zov daljine – seobe u carstvu životinja“.
Autorka izložbe je dr Daliborka Stanković, koja ovom postavkom objašnjava fenomen seoba životinja na Zemlji.
Posetioci će imati priliku da saznaju kakvu ulogu imaju seobe u životnom ciklusu, ne samo ptica, kao najpoznatijih i najpokretljivijih organizama, već i drugih životinja kao što su: insekti, slepi miševi, gmizavci, ribe i neki kopneni sisari za koje je malo poznato da imaju selidbene aktivnosti.
Da li je seoba poduhvat vredan divljenja i koje sve opasnosti vrebaju na tom putu? Gde zimuju naše rode, a kuda sve lete slepi miševi?
Na izložbi će biti prikazano ukupno 87 vrsta životinja, odnosno 119 taksidermijskih preparata insekata, gmizavaca, riba, ptica i sisara iz bogatih zbirki Prirodnjačkog muzeja.
Izložba je obogaćena autorskim fotografijama, posterima, slikama i geografskim kartama, kao i informativnim panoima.
Biće predstavljeni brojne taksidermije iz zbirki Prirodnjačkog muzeja, među kojima su eksponati nekih vrsta insekata (leptir monarh, stričkovac, veštica, mrtvačka glava, putnički skakavac i četiri vrste vilinskih konjica), gmizavaca (morska kornjača), riba (atlantski losos), slepih miševa (veliki evropski večernjak i obični noćnik) i nekih kopnenih sisara (gnu).
Najveći deo izložbe je posvećen pticama, s obzirom da su one najimpresivnije selice.
Izložba se sastoji od nekoliko segmenata, pri čemu svaki od njih prate određene grupe i vrste ptica. U delu izložbe koji se odnosi na selidbene tipove, biće izložene: obična čigra, seoska lasta, čvorak, mali drozd, obični galeb, zimovka i druge, dok će u delu koji se odnosi na selidbene strategije biti pokazano šta je zajedničko za vrste kao što su rusi svračak, modrovrana i pomrakuša.
Na izložbi će biti rasvetljena mnoga pitanja, a pre svega na koji način se organizmi orijentišu i pronalaze svoj put tokom seobe? Da li se sve ptice sele u Afriku ili neke ostaju tokom zime i kod nas? Da li je seoba energetski zahtevan proces i kako se ptice – kao što je siva grmuša, a kako slepi miševi, pripremaju za ove aktivnosti? Kakvu strategiju letenja tokom seobe koristi beloglavi sup, a kakvu ždral?
Da li je seoba poduhvat vredan divljenja i koje sve opasnosti vrebaju na tom putu? Gde zimuju naše rode, a kuda sve lete slepi miševi? Šta su to termali i koje ptice ih koriste?
Tokom trajanja izložbe publici će biti dostupan i katalog „Zov daljine – seobe u carstvu životinja“, autorke dr Daliborke Stanković, kao i impozantna naučna monografija „Atlas migratornih ptica i slepih miševa Srbije“, objavljena 2018. u izdanju Prirodnjačkog muzeja.
Izložba će biti otvorena do decembra 2020. godine.
- Mesto: Galerija Prirodnjačkog muzeja, Mali Kalemegdan 5
- Vreme: 3. jul (14.00) – decembar 2020.
- Radno vreme: svakog dana od 10.00 do 17.00, ponedeljkom zatvoreno
- Ulaznice:
četvrtkom ulaz slobodan od 10.00 do 12.00
porodična ulaznica 200 din, odrasli 100 din, grupe 80 din. (za najavljene grupne posete obezbeđeno stručno vođenje kroz izložbu), penzioneri 50 din;
besplatno za decu do sedam godina, lica sa posebnim potrebama i njihove pratioce, kao i
studente (uz indeks). - Korisna informacija: dostupno za osobe sa posebnim potrebama
- Kontakt: 011/3442-149
- Najava grupnih poseta: 011/3284-317 ili galerija@nhmbeo.rs
Zanimljivosti
»»» Najstarija jedinka prstenovana u Srbiji, a pronađena u inostranstvu, bio je orao krstaš, prstenovan kao mladunac juna 1976. godine u Deliblatskoj peščari, a nađen je uginuo, juna 2002. u Mađarskoj (kod mesta Markaz), nakon 9.486 dana, odnosno 25 godina, 11 meseci i 21 dan.
»»» Najveću udaljenost od 8.861 km od mesta prstenovanja u Srbiji do mesta nalaza u inostranstvu prešla je bela roda prstenovana jula 1987. godine u Molu kod Sente. Ptica je nađena uginula aprila 1990. u Južnoafričkoj Republici, u zalivu Oyster. Ovaj nalaz predstavlja i najjužniji nalaz ptice prstenovane u Srbiji, a nađene u inostranstvu.
(danubeogradu.rs)