Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Drugi pišu » Psiholog: Šta je sreća i zašto su Finci najsrećniji narod na svetu?
Šta je sreća i zašto su Finci najsrećniji narod na svetu (foto: Pixabay)
Šta je sreća i zašto su Finci najsrećniji narod na svetu (foto: Pixabay)

Psiholog: Šta je sreća i zašto su Finci najsrećniji narod na svetu?

Psiholog Drago Marić, nekadašnji novinar, medijski manadžer i predavač na novinarskom fakultetu piše za sarajevski portal Lonac.

Prenosimo tekst u celini…

〉〉〉 Razmišljajući o budućnosti, nesrećne osobe sadašnjost upoređuju s prošlošću a srećne s onim što je u datom trenutku moguće, kaže Danijel Žilber, autor svetskog bestselera „Spoticanje o sreću“.

Šta znači biti (ne)srećan – i za filozofe i za psihologe oduvek je bilo teško pitanje.

Jednima je to puka slučajnost, drugima strogo subjektivan, individualan osećaj, dok treći smatraju da sve zavisi od životnog stava, odnosno stila rada same osobe.

Tu različitost u viđenju sreće još više akcentuju – primeri. Pesnici i muzičari, recimo, radije pišu i pevaju o nesrećnim nego o srećnim ljubavima. Matematičari su izračunali da je glavni loto-dobitak od svakog igrača udaljen otprilike za 1,5 miliona (uplaćenih!) kombinacija. Stivu Džobsu, saosnivaču Apple-a i Marku Zakerbergu, utemeljitelju Facebook-a, raskošno su se posrećile njihove originalne ideje i vizionarstvo u oblasti informatike.

Pa, ipak, možda sve te vrste sreće nisu ravne slučaju Amerikanca Finsa Gejdža. Njemu je, pre 170 godina – njegovom kobnom greškom pri miniranju na izgradnji železničke pruge – debela gvozdena šipka dužine od jednog metra i debljine 3 cm, kao torpedo proletela kroz lobanju i zabila se u zemlju dvadesetak metara od njega.

Uprkos velikom tubusu u mozgu, ostao je živ. Čak je – čemu se medicina čudi i danas – bio potpuno svestan i komunikativan sve do dolaska u bolnicu. Lekari su uspešno sprečili infekciju mozga, pa je Gejdž, istina s brojnim posledicama na funkcionalnom planu i sa epilepsijom, živeo još čitavih 12 godina.

Nije bio prikovan za krevet, već je putovao Amerikom (sa šipkom u prtljagu) prikazujući se kao redak srećković koji je uspeo da umakne smrti.

Sreća za jednokratnu upotrebu

Radost, osećaj zadovoljstva i hipertrofirani elan glavni su indikatori sreće. Ta emotivna stanja ponekad imaju samo jednokratnu upotrebu.

Tipičan primeri su dobitnici igara na sreću, kockari ili usamljeni naslednici velikih porodičnih bogatstava. Brojna istraživanja pokazuju da osećaj sreće nakon enormnog dobitka ne traje duže od godinu dana.

Čak i ako se sav dobitak ne protraći za to vreme, izniknu asocijalne posledice: raspad porodice, manično trošenje, sklonost zavisnostima i kocki i sl. Takođe, povećanje plate ma koliko veliko bilo, kao i skok u menadžerskoj hijerahiji, izgube snagu stimulansa za manje od pola godine.

Šta je sreća i zašto su Finci najsrećniji narod na svetu (foto: Pixabay)
Foto: Pixabay

Danijel Žilber, ugledno profesorsko ime s Harvarda, tvrdi da novac daleko manje usrećuje ljude nego što se misli.

Jedno prošlogodišnje istraživanje iz Velike Britanije daje mu za pravo. Englezi dva prva mesta među faktorima sreće daju sklapanju braka i zaposlenju. Što se novca tiče, po jednom od zaključaka ovog istraživanja, sreću uopšte ne donosi njegova količina, već – način kako se troši.

Ako novac trošite za poboljšanje kvalitete ličnog i života zajednice i/ili u humanitarne svrhe, a pogotovo ako ga ulažete u unosne biznise, bićete (jedino) pravo srećni.

Osećaj sreće daleko više je povezan s očekivanjima nego sa samim činjenicama o ličnom i društvenom standardu, ma koliko sve to bilo očigledno.

Japan je, npr, najveći ekonomski rast imao između 1950. i 1970. godine. U tom razdoblju, od potpuno razorene i ratom opustošene zemlje, izrastao je u industrijsku silu.

Međutim, u anketama, Japanci posle dve decenije ubrzanog rasta nisu iskazivali i veću sreću jer su jednostavno očekivali – još više. Slična je situacija bila i u Americi, gde je takođe indeks sreće stagnirao u posleratnim decenijama.

Ko bi rek’o da je poverenje u vladu tako važno

Ujedinjene nacije svake godine objavljuju rang listu najsrećnijih zemalja i prestonica s najsrećnijim stanovnicima.

Već treću godinu zaredom (zaključno s 2019. g.) na prvom mestu je Finska. I među metropolama na vodećem mestu je Helsinki, glavni grad ove skandinavske zemlje.

Finci su, pre svega, zadovoljni svojim standardom, potom imaju maksimalno poverenje u svoju vladu (što je drugde, pa i kod nas, pusta želja). Uživaju u blagodetima svih vrsta sloboda i pokazuju visoki stepen osetljivosti prema socijalno ranjivim grupama stanovništva.

Uzgred, Srbija je na 64. mestu, a BiH je na ovoj listi od 155 zemalja – 69. Ispod je Hrvatska (79) a ispred su Slovenija (33) i Kosovo (35).

Štampani mediji i brojni tematski portali (pre)puni su saveta na temu: kako biti srećan, odnosno kako postati – srećniji. Zato ćemo navesti samo nekoliko konstatacija.

Optimisti i ekstrovertne osobe lakše ostvaruju blagodeti sreće.

Zato, svaku situaciju gledajte s optimizmom. Malo hedonizma je od koristi takođe.

Druželjubivost s okolinom, empatija s ugroženima i razumna odlučnost u kriznim situacijama su blagorodne prečice ka sreći.

U biznisu, ali jednako važno i u privatnom životu, postojanje realnog plana vidljivo razdvaja podsticajan uspeh od deprimirajućeg ishoda.

Budući da svaki plan, po definiciji, znači zavirivanje u budućnost, preporučujem da ponovo pročitate prvu rečenicu ovog teksta. 〈〈〈

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.