Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Književnost » Kreativni centar: Aleksandra Jovanović – Crna ptica
Kreativni centar: Aleksandra Jovanović - Crna ptica
Kreativni centar: Aleksandra Jovanović - Crna ptica

Kreativni centar: Aleksandra Jovanović – Crna ptica

U izdanju Kreativnog centra objavljen je roman Crna ptica, namenjen pre svega starijim osnovcima, ali i svim ljubiteljima dobre priče.

Uvek bi mi knjige pomogle da shvatim kako dobre stvari uvek ostaju s nama nakon što ih proživimo, a loše s vremenom razumemo, oprostimo i zaboravimo. Volela bih da ova knjiga to učini za nekoga.

Napisala ga je Aleksandra Jovanović, studentkinja master studija dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, koja je za svoj poetski rad dobila Nagradu Mladi Dis. Crna ptica je njen prvi roman, koji uspešno spaja elemente fantastike, horora, psihološkog romana i univerzalne priče o odrastanju. Ilustraciju na koricama uradio je Dobrosav Bob Živković.

– Roman je nastao na fakultetu, samo u formi diplomskog scenarija. Na preporuku profesora od koga sam čula izreku ’Svaki dobar scenario je propuštena ideja za roman’, odlučila sam da testiram tu tvrdnju. Tako se rodila Crna ptica. To je priča o gubitku i odrastanju. Govori o onom dobro poznatom trenutku u životu kada bezbrižnost detinjstva prestaje i započinje neko novo doba. Tada su deca još deca, ali su ipak spoznala deo stvarnog sveta. Takva promena, nažalost, najčešće dolazi kroz neku vrstu gubitka. U Crnoj ptici to je smrt junakinjinog oca, ali gubitak ne mora uvek da znači smrt. To može biti prekid prijateljstva, početak u novoj školi, drugom gradu, razvod roditelja, razočaranje u prijatelja ili neuzvraćena ljubav. U romanu junakinja misli kako joj život nikada neće biti isti i u neku ruku je u pravu. Ono što osnažuje jeste saznanje da neki gubici, iako su nenadoknadivi, nikako nisu i nepremostivi – ističe Aleksandra Jovanović.

Glavna junakinja romana je dvanaestogodišnja devojčica Želja, koja čezne za tim da još jednom sretne oca, nedavno nastradalog u saobraćajnoj nesreći.

U toj svojoj čežnji udaljava se sve više od realnosti i okreće se neobičnom poznaniku, dečaku Vuku. On je uvodi u svoj svet, u kojem je uvek veselo, šareno i toplo i u kojem je sve moguće. Možda čak i to da ponovo vidiš one koji više nisu živi. Taj drugi svet je zavodljiv, u njemu je sve lako, ali istovremeno je i opasan.

Želja mu se polako prepušta, ali shvata da ispunjenje želje da ponovo vidi tatu ujedno znači i odustajanje od svakodnevnih radosti. Pametnoj i osetljivoj devojčici biće potrebno mnogo snage, ali i pomoći onih koji je vole – pre svega mame, najboljeg druga Luke i psa Žileta – da izabere pravi put.

Crna ptica – ozbiljna i složena tema

U svom prvom romanu za decu, smeštenom u mali grad i jednu običnu porodicu, autorka se bavi univerzalnim temama: kako se nosimo s tugom, da li umemo da razgovaramo o njoj, kako je ispoljavaju deca, a kako roditelji, i šta nam je zaista potrebno da bismo nakon gubitka nastavili dalje.

Ona vešto kombinuje realističko pripovedanje s fantastikom i pred očima čitaoca stvara dva podjednako uverljiva sveta između kojih se devojčica Želja kreće.

Aleksandra Jovanović (fotografiju obezbedio Kreativni centar)
Aleksandra Jovanović (fotografiju obezbedio Kreativni centar)

Po autorkinom mišljenju, bitno je da u književnosti za decu budu prisutne ozbiljne i složene teme:

– Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je važno da se govori o ovakvim temama, pre svega jer su stvarne, i to se neće promeniti davali im mi vidljivost ili ne. Zar onda nije bolje da dete zna kako nije samo, kako i drugi prolaze kroz nešto slično i, iznad svega, kako roditelji i bližnji mogu da ih razumeju i podrže jer su imali teškoće i još se bore s njima?

– Smatram da je jedan od većih problema u detinjstvu, ali i adolescenciji, to što se osoba oseti izolovano i neshvaćeno, a sve zbog manjka komunikacije i razumevanja. Ovde je reč o gubitku roditelja, mada mislim i na druge teme, poput depresije, strahova, manjka samopouzdanja, poremećaja u ishrani koji nastaju baš u tom dobu… Sve je to strašno i prvi impuls je da se sklonimo i mislimo na nešto lepo. Potrebna je hrabrost da se krene u susret problemu, da se on razume i na kraju savlada. Kao što mislim da deca najispravnije govore, tako mislim i da su ona često jača od odraslih, te da su sposobna da pobede sve što im se nađe na putu. Samo treba da im verujemo – kaže autorka.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.