Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
U Srbiji je sedam odsto zaposlenih žena izgubilo posao ili otišlo na prinudni odmor tokom epidemije u poređenju sa četiri procenta zaposlenih muškaraca.
Ovo su podaci iz najnovije analize koju su sproveli Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) i UN Women u Srbiji o posledicama COVID-19 na ekonomsko osnaživanje žena i muškaraca.
Analiza je takođe pokazala da su žene češće od muškaraca radile od kuće (56,4% prema 34,1%), što je posledica njihovog dominantnog prisustva u sektorima kao što su obrazovanje, socijalna zaštita, deo usluga javne uprave).
Pandemija COVID-19 je uticala i na povećanje rodnih razlika u zaduženjima u samom domaćinstvu. Ispitanice su više vremena provedile u kućnim aktivnostima i brizi o porodici.
– Iz podataka vidimo ono što smo i pretpostavljale, da je najveći teret neplaćenih kućnih poslova i brige o deci, starima i bolesnima pao na žene; dok su se muškarci uglavnom fokusirali na kupovinu i brigu o kućnim ljubimcima. Ova podela rada u domaćinstvu nam je poznata od ranije, ali je analiza pokazala kako ju je pandemija dodatno učvrstila i pojačala – kaže Milana Rikanović, šefica UN Women u Srbiji.
Kada je reč o pristupu osnovnim uslugama i blagostanju građana, gotovo trećina žena i petina muškaraca je iskusila uticaj pandemije na svoje psihološko blagostanje, uglavnom stres i anksioznost. Analiza je pokazala i da su se mlađe žene češće suočavale sa problemima u pristupu uslugama seksualnog i reproduktivnog zdravlja i kontracepciji nego starije žene.
Analiza se bavi i opterećenošću zdravstvenog sistema koji se u potpunosti fokusirao na suočavanje sa odgovorom na pandemiju. Žene su prijavile češće poteškoće u pristupu zdravstvenim uslugama nego muškarci. Rodni jaz u pristupu zdravstvenoj zaštiti posebno je velik u ruralnim oblastima gde je 30,6% žena prijavilo poteškoće u pristupu zdravstvenoj zaštiti u poređenju sa 15,8% muškaraca.
– U kriznim vremenima potrebe za uslugama seksualnog i reproduktivnog zdravlja često su zanemarene – sa zapanjujućim posledicama. Pored toga, žene i devojke mogu biti u većem riziku od nasilja koje čine njihovi intimni partneri i drugih oblika nasilja u porodici zbog povećanih tenzija u domaćinstvu. I vidimo da postoji takva percepcija – 30% žena u Srbiji prijavilo je da misli da su se diskriminacija i nasilje u porodici povećali tokom pandemije, u poređenju sa samo 18% muškaraca – dodaje Džon Kenedi Mosoti, direktor UNFPA za Srbiju. (danubeogradu.rs)
