Akcija „Zelenila“: U Beogradu posađeno 40 stabala

Danas je u Beogradu posađeno 40 stabala. U okviru akcije „Drvo za Beograd“ u organizaciji JKP „Zelenilo – Beograd“ posađeni su mladi četinari.

U akciji je učestvovao i gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić, čija je i bila inicijativa. Do sada su zaposleni iz 12 kompanija i međunarodnih organizacija donirali i zasidili oko 1.500 stabala.

– Akciju „Drvo za Beograd“ osmislili smo kako bismo omogućili svima koji žele zeleniji Beograd da kroz svoje programe društveno odgovornog poslovanja mogu da doniraju sadnice, sade i prate kako raste njihovo drveće – istakao je Radojičić.

On je dodao da je ove godine samo JKP „Zelenilo – Beograd“ zasadilo oko 5.000 stabala.

– „Zeleni grad“ je grad u balansu sa prirodom, a pošumljavanje će našim građanima omogućiti bolji kvalitet života u gradu. Na samom smo kraju izrade akcionog plana za zeleni grad. U izradi ovog dokumenta učestvovali su i građani koji su istakli koliko im je važno da imaju više zelenila u gradu i to ćemo i omogućiti. Uskoro sledi javna rasprava nakon koje će ovi planovi biti usvojeni u Skupštini grada i kada ćemo krenuti u realizaciju velikih ekoloških projekata – naglasio je gradonačelnik.

On je podsetio da Beograd trenutno ima 15 odsto zelenih površina, a plan je da ih do 2025. godine bude 25 odsto, i zato je svaki doprinos kompanija važan kako bi se postigao ovaj cilj.

On je dodao da se pridružuje pozivu „Zelenila“ da u duhu predstojećih novogodišnjih praznika građani kupuju jelke s busenom. Nakon praznika, svaki pojedinac će moći da zasadi stablo, jelke ostaju u našem gradu a time takođe doprinosimo zaštiti životne sredine.

Pančićeva omorika (Picea omorika) je vrsta koja je endemit Balkanskog poluostrva i tercijarni relikt. Ova vrsta predstavlja „živi fosil“ svetske flore. Pronašao ju je dr Josif Pančić po kome je i dobila domaći naziv. Pančić je prvi put naslutio da ova vrsta postoji 1855. i potom je tražio narednih 20 godina. Pronašao ju je u selu Zaovine na Tari 1875. godine. Uprkos osporavanjima u tadašnjim naučnim krugovima uspeo je da dokaže da se radi o novoj vrsti smrče i nazvao ju je Picea omorica.

Prirodni areal Pančićeve omorike se prostire na području Nacionalnog parka Tara, oko srednjeg toka reke Drine, sa obe strane između Višegrada i Bajine Bašte i na dva manja reona – jedan jugoistočno od Ustiprače i drugi jugozapadno od Foče. Pronađen je i jedan noviji lokalitet u blizini manastira Mileševo kod Prijepolja.

Iako u prirodi raste na većim nadmorskim visinama i ima prilično mali areal, ova vrsta se pokazala izuzetno otporna na gradske uslove sredine, što nam omogućava da u njenoj lepoti uživamo i u Beogradu. (danubeogradu.rs)