Kvalitet vazduha koji udišemo određuje kvalitet našeg života. Više od 92% svetske populacije udiše nezdrav vazduh, a situacija u Srbiji je još gora.
Podaci za Evropu pokazuju da preko 400.000 ljudi godišnje prerano umire zbog zagađenog vazduha, a po podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji, zbog komplikacija izazvanih udisanjem nezdravog vazduha umre 6000 ljudi godišnje.
Vazduh koji udišemo na otvorenom prostoru sadrži smog, dim, hemijska i isparljiva jedinjenja, teške metale, alergene, prašinu i sitne, PM čestice.
Upravo ove sitne, golim okom nevidljive čestice promera višestruko manjeg od promera ljudske dlake predstavljaju veliku opasnost po zdravlje. Opasnost se povećava kada se na njihovu površinu zakače čestice teških metala, olova, aluminijuma, kadmijuma i drugih zagađivača.
U vazduhu cirkulišu i povećane koncentracije ugljen monoksida, azot dioksida, sumpor dioksida i prizemnog ozona. Kombinacija loših meteoroloških uslova i visoke koncentracije zagađivača u vazduhu dovodi do mnogobrojnih zdravstvenih problema koji mogu delovati trenutno, ali ostaviti i hronična oštećenja, posle dugotrajnog udisanja.
Vazduh u Srbiji – veoma zagađen
Svakodnevna merenja kvaliteta vazduha pokazuju da mnogi gradovi u Srbiji imaju višestruko povećane vrednosti zagađivača u dužem vremenskom periodu.
Beograd je na listi najzagađenijih gradova na svetu, a tokom oktobra 2021. godine u jednom momentu je bio prvi u svetu.
Vazduh u unutrašnjem prostoru može biti višestruko zagađeniji od spoljašnjeg vazduha. U njemu ne samo da se nalazi vazduh koji dolazi spolja, već i mnogobrojni unutrašnji zagađivači. Oni potiču od bakterija, virusa, grinja, polena, buđi, alergena, hemijskih proizvoda za čišćenje i higijenu, boja, lakova, duvanskog dima i dima iz peći, kamina, od sistema za hlađenje, grejanje i drugih kućnih zagađivača.
Zagađen vazduh ostavlja ozbiljne posledice na celokupno zdravlje, kako fizičko, tako i psihičko.
Udisanjem zagađenog vazduha oštećuje se skoro svaki organ, a posebno je velika opasnost za decu, trudnice, starije osobe, kao i hronične bolesnike.
Nakon udisanja štetnih sastojaka iz vazduha javlja se suzenje ili suvoća u očima, glavobolja i umor. Kod dugotrajnog udisanja zagađivača iz vazduha oštećuju se sistem organa za disanje, kao i srce i krvni sudovi. Čestice PM₂,₅ zbog svoje veličine dolaze do plućnih mehurića, alveola, a odatle se direktno preko krvotoka šire po čitavom organizmu.
Zbog oštećenja zidova krvnih sudova povećava se rizik za nastanak infarkta srca, aritmija, moždanog udara i povišenog krvnog pritiska.
U kućnoj prašini se nalaze grinje, delovi insekata, buđ, polen, dlake, perut sa kože ukućana i krzno kućnih ljubimaca. Svakim danom se povećava broj osoba alergičnih na sastojke kućne prašine. Grinje, sićušni paraziti, koji za ishranu koriste perut sa kože, lako dospevaju u vazduh i kod osetljivih osoba izazivaju alergiju.
Simptomi alergije su praćeni svrabom i suzenjem očiju, zapušenim nosem ili curenjem iz nosa, svrabom kože ili alergijskom astmom.
Zagađen vazduh remeti metaboličke procese u organizmu i doprinosi razvoju gojaznosti i dijabetesa aktiviranjem zapaljenskih procesa u organizmu. Opasnost može da se javi već u dečjem uzrastu.
U prostorijama u kojima se puši nalazi se nekoliko hiljada opasnih jedinjenja, od kojih su mnoga i kancerogena. Udisanje duvanskog dima je povezano sa nastankom hroničnog bronhitisa, praćenog kašljem i jutarnjim iskašljavanjem. Emfizem pluća kod pušača, tokom vremena, smanjuje elastičnost plućnog tkiva i remeti njegovu funkciju.
Dugogodišnje udisanje duvanskog dima dovodi i do razvoja hronične opstruktivne bolesti pluća sa dugotrajnim kašljem, iskašljavanjem, zviždanjem u grudima i nedostatkom vazduha pri naporu, a kasnije i u mirovanju. Pušenje povećava učestalost nastanka virusnih i bakterijskih infekcija i dovodi do upale pluća.
Svetska zdravstvena organizacija je u aprilu 2020. godine objavila da su pušači skloniji smrtnom ishodu od virusa korona (COVID-19) u odnosu na nepušače. Broj popušenih cigareta i pušački staž su u direktnoj vezi sa nastankom karcinoma pluća.
Zahvaljujući prečišćivačima vazduha sa višestrukom filtracijom, uključujući hepa filter, H13, danas možemo bezbedno da udišemo vazduh u našim domovima, kancelarijama i svim prostorijama u kojima boravimo tokom dana.
Ne samo da je prečišćen vazduh višestruko koristan za zdravlje dece, starijih i osoba sa već postojećim hroničnim oboljenjima, već i za sve one koji veći deo dana provode u zatvorenom prostoru.
Potvrđeno je da loš kvalitet vazduha u radnom okruženju utiče na smanjenje radnih sposobnosti. Rezultati novih studija su pokazali da produktivnost zaposlenih koji rade za računarom opada kada je kvalitet vazduha ocenjen kao nezdrav, a rastu kada je kvalitet vazduha procenjen kao dobar.
A svi smo svesni činjenice da će se trend sve dužeg boravka u zatvorenom prostoru i rad od kuće koji je počeo tokom 2020. godine nastaviti i u budućnosti.
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
Udišemo mesecima najgori mogući vazduh a da o tome niko više ne vodi računa. Živim na Karaburmi a kao da smo u dušegupki. Veliki deo domaćinstava se greje na drva, ugalj a da ne pominjem romsko naselje na obali Dunava gde stanovnici pale sve i svašta. Uskoro ćemo zaista disati na škrge a i ako preživimo ko zna kakve posledice će to imati na sve nas.