Naslovna » BG svaštara » Obrati pažnju! » Sveti velikomučenik Georgije – Đurđevdan

Sveti velikomučenik Georgije – Đurđevdan

Sveti Georgije je veoma poštovan među Srbima, posvećen mu je veliki broj hramova, a mnoge porodice ga proslavljaju kao svog zaštitnika i krsnu slavu.

Ako bi se sabrali svi koji slave Đurđevdan (6. maj) i Đurđic (16. novembar), proslavljanje Svetog Georgija (Svetog Đorđa) u srpskim domovima bi po učestalosti bilo na drugom mestu, odmah posle slavljenja Svetog Nikole.

Sveti Georgije, sin bogatih i pobožnih roditelja, rođen je u III veku u Kapadokiji, a kada mu je otac stradao kao hrišćanin, sa majkom se preselio u Palestinu. Obrazovan i hrabar, Georgije je u dvadesetoj godini u vojsci dobio visoki čin tribuna i mesto u ličnoj službi cara Dioklecijana.

Kada je Dioklecijan započeo progon hrišćana Georgije je došao kod njega i rekao da je i on hrišćanin, zbog čega ga je car bacio u tamnicu. Stalno na novim strašnim mukama, Georgije se sve vreme molio Bogu i Bog mu je rane zaceljivao i spašavao ga od smrti. Čuda koja su se dešavala ubrzo su postala poznata u narodu.

Kada je Georgije jednog mrtvog čoveka molitvom povratio u život, mnogi su primili hrišćanstvo, među njima i careva žena Aleksandra i glavni žrec Atanasije. Ovo je razbesnelo Dioklecijana, koji je naredio da se njegova žena i Georgije pogube. Aleksandra je pre pogubljenja izdahnula, a Sveti Georgije je posečen 6. maja 303. godine.

Pred smrt, Sveti Georgije je zamolio svog slugu da mu telo prenese iz Nikomidije u Palestinu i da svo njegovo veliko imanje razdeli siromasima. Tako je i učinjeno.

U vreme cara Konstantina u gradu Lidi (današnji Lod, 15 kilometara jugoistočno od Tel Aviva) podignut je veliki hram Svetog Georgija, u kojem počivaju njegove mošti. U znak sećanja na ovaj događaj Srpska pravoslavna crkva 16. novembra obeležava Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija, praznik u narodu poznat kao Đurđic.

Pored toga što je krsna slava, Đurđevdan je veliki srpski prolećni narodni praznik, za koji se vezuje mnoštvo običaja. (danubeogradu.rs)