U sredu, 25. septembra 2024, po prvi put biće globalno obeležen Dan akcije za PLATU ZA ŽIVOT. Ova akcija biće održana i u Srbiji.
U sredu, 25. septembra, od 17.30, na Terazijama, kod ulaza u Bezistan, na poziv Centra za politike emancipacije, okupiće se organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život.
„Naš glavni cilj je da pokažemo da smo deo globalnog pokreta organizacija i sindikata koji je udružen i posvećen borbi da svi radnici i radnice primaju platu koja zadovoljava njihove osnovne potrebe. Želimo da pokažemo da je plata za život moguća“, saopštavaju iz Centra za politike emancipacije.
U Srbiji plata za život iznosi 144.457 dinara. Istovremeno, medijalna zarada iznosi 74.185 dinara, što u praksi znači da polovina radnika i radnica u Srbiji zarađuje tek polovinu onoga što je dovoljno da njima i njihovim porodicama obezbedi dostojanstven život.
Minimalna zarada za 2024. godinu u proseku iznosi 47.000 dinara i pokriva samo trećinu iznosa plate za život. Zbog neadekvatnog obračuna minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade, mnogi su poverovali da su ovako male zarade jedine moguće i da ne mogu da očekuju i zahtevaju više za sebe i svoje porodice, piše u saopštenju pomenutog Centra.
„A novac postoji. Privreda u Srbiji je tokom prošle godine ostvarila čist profit u vrednosti od 8,2 milijarde evra, zaključujući tako devetu godinu zaredom u kojoj dobit raste.
Na globalnom nivou tek postoji nejednaka raspodela dobiti. Tako se dešava da, pod okriljem iste kompanije, jedna osoba zarađuje više od dva miliona evra mesečno, dok je druga osoba primorana da jedva preživljava sa 175 evra mesečno. Ovaj odnos je razlika između zarade izvršnog direktora jednog modnog brenda i radnice iz Bangladeša koja šije za isti brend. To zaista ne zvuči fer, zar ne?
Kada radnici i radnice traže povećanje plate, bilo u Kambodži, Bangladešu, Severnoj Makedoniji ili Srbiji, odgovor je da će to ugroziti profit i sam opstanak kompanije i da zahtevaju nemoguće. U stvari, multinacionalne kompanije mogu da priušte da isplate platu za život svim radnicima duž svog lanca proizvodnje, a da i dalje budu profitabilne.
Ovakav način poslovanja održava veliki deo planete na ivici gladi i nije samo nepravedan, već je i neodrživ. Pod pritiskom javnosti, mnoge kompanije danas ističu posvećenost pravednoj i zelenoj tranziciji kao svoj zaštitni znak. Ujedno, one potpuno ignorišu činjenicu da je plata za život osnovni preduslov takve tranzicije i da bez plate za život nema pravednog društveno-ekonomskog razvoja. Ove kompanije se reklamiraju pričom o održivosti, dok istovremeno nastavljaju da vrše eksploataciju.
One nas primoravaju da prihvatimo siromaštvo kao nešto normalno, dok svi znamo da je plata za život za sve radnike i radnice u ovom svetu moguća.
Još važnije, mi samo tražimo ono što smo zaradili i što zaslužujemo za našu četrdesetočasovnu radnu nedelju. Vrednujemo naš rad i ključnu ulogu koju igramo u našem društvu. Pravo na platu za život je ljudsko pravo, kako je napisano i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima:
‘Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja radniku ili radnici i njihovim porodicama obezbeđuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu.’
I Ustav Republike Srbije u članovima 1, 23 i 60 kaže da smo država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi i da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno, da svako ima pravo na slobodan razvoj, poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu i pravičnu naknadu za rad.
Nema dostojanstva sa sirotinjskim platama! Nema razvoja u nesigurnosti! Dok god su zarade radnika i radnica manje od plate za život, ostajemo posvećeni pravednoj preraspodeli bogatstva koje kao društvo proizvodimo.
Pozivamo vas da potpišete Deklaraciju o plati za život www.platazazivot.rs i pridružite nam se 25. septembra u 17.30 u Beogradu, na Terazijama, na obeležavanju Dana akcije za PLATU ZA ŽIVOT“, napisano je u saopštenju Centra za politike emancipacije.
(danubeogradu.rs)
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
