„Koliko imaš godina?“, upita jedna žena mališana u parkiću u kojem su se igrala deca. „Devet godina“, odgovori dečkić. „A koliko godina ima tvoj tata?“ „Devet godina“, namah će mali.
„To je nemoguće, kako može tata da ima samo devet godina“, zaključuje žena, a dečak na to reče: „Moguće je. On je postao tata onda kad sam se ja rodio!“
I zaista, postojanje jednog muškarca sastoji se od niza novih početaka. Pre nego što je postao „tata“ verovatno je bio „muž“, pre toga možda „verenik“, nešto ranije bio je „neženja“, još ranije „mladić“, pa „dečak“… Slično je i sa gradovima, a Beograd je jedan od najboljih primera jer je posle svakog razaranja u ratovima i osvajačkim pohodima stalno počinjao od početka. Verovatno je u samom svetskom vrhu po broju takvih početaka u svom sveukupnom trajanju.
A to trajanje, bar pod imenom Beograd, doseže unazad do 16. aprila 878. godine. Znači, uskoro 1147. rođendan. Dotle, na ovogodišnje Sretenje u subotu, Beograd će napuniti 13.762 meseca postojanja.
Za one koji žive od vikenda do vikenda to je 59.839 nedelja, a za one koji životare od danas do sutra to je 418.873 dana (ako biste živeli večno koji bi od tih dana bio vaš omiljeni „dan u Beogradu“)
Pre nekoliko godina Beograd je proslavio 10 miliona sati, a da nam to nije rekao, kao i 600 miliona minuta i 36 milijardi sekundi.
Počeli smo sa ovim brojanjem nakon što smo se družili sa pričom o „tati“, ali takve su tate – stalno nešto broje: zubiće koji su izašli njihovom čedu, dane do plate, onda prebrojavaju platu, broje sekunde koje mame provedu u šopingu dok ih oni čekaju negde napolju… Da smo pričali o „ćaletu“ onda bismo evidentirali čašice u kafani, golove njihovog kluba u utakmicama, najlepše teniserke…
A dok očevi broje, majke postaju simboli. Verovatno je to razlog što je neko, pre više od decenije na jednom saobraćajnom znaku koji vas obaveštava da ulazite u prestonicu Srbije, napisao: BEOGRAD JE KEVA!
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
