Beograd. Osamdesete godine prošlog veka. Veliki renomirani bioskop. Upravo je počela projekcija dugo najavljivanog, uzbudljivog krimi filma (uzbudljiv se danas kaže: triler).
Prošlo je tek nekoliko minuta od kako posetioci pažljivo posmatraju početak filma na velikom platnu. Odjednom, sa sedišta u prvom redu ustaje mladić, rukom pokazuje na glumca koji je trenutno u kadru i počinje da viče: „Ova je ubica! Da znate – ova je ubica!!!“
Potom istrčava iz sale kroz bočna vrata. Za njim u istom trenu, uz psovke i pretnje, kreće nekoliko momaka iz raznih delova sale. I oni trčeći odlaze kroz ista vrata nameravajući da propuste kroz šake zlonamernika. Kakav je bio ishod potere ne znam iz prve ruke već iz raznih priča koje mirišu na urbane legende.
Nekako u isto vreme u novobeogradskoj biblioteci je jedan mladić uzeo na čitanje roman Agate Kristi. Došao je kući, udobno se smestio, otvorio knjigu i, već na 9. strani naišao na reči koje je neko napisao crvenom olovkom na margini stranice: „Pažnja! Neki idiot je na sledećoj strani zaokružio ime ubice! Slobodno preskočite sledeću stranu, ništa nećete izgubiti od radnje, a moći ćete da uživate u knjizi!“
Dvojicu zlobnika koji su, jedan u bioskopu i drugi u tekstu romana, otkrivajući najbitniji deo sadržaja hteli da pokvare užitak gledaocima i čitaocima, zvali su GUŠTOLOMCIMA.
Nekad je izraz „gušt“ koji je označavao uživanje ili zadovoljstvo bio veoma prisutan u govoru.
Primer: „Kad se vratim sa posla u letnje vreme, gušt mi je da izvadim pivo iz frižidera i odgledam dobru utakmicu na TV-u“. Mada je sve opisivao, sam izraz „guštolomac“ se „nije primio“ dovoljno u to vreme, a danas je potpuno zamenjen engleskim dođošem – „spojler“ ili „otkrivač raspleta radnje“. Osim za knjige, filmove, TV serije i video igrice izraz guštolomac se koristio i za one koji su otkrivali rezultate utakmica i sprečavali uživanje onima koji su meč gledali u obliku snimka odmah po završetku sportskog događaja.
Da li izraz spojler važi i za ovu vrstu „sportskih cinkaroša“ – odlučite sami.
Neznani junak koji je upozorio na odavanje imena ubice u krimi romanu predstavljao je neku vrstu moralnog superheroja ili knjiškog super moljca.
Čuo sam da je bilo sličnih intervencija na još nekim romanima iz biblioteke. Da li je reč o istoj osobi – ne zna se.
Na kraju evo i kontra primera u kojem se neko žali baš zato što niko nije razotkrio radnju teksta. Reč je o aforizmu Đorđa Otaševića koji parafraziram: PROČITAO SAM USTAV. DOSADNO ŠTIVO – NIGDE NE PIŠE KO JE UBICA!
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
