Čitam novine pre neki dan. Pišu da u Srbiji ima dosta deficitarnih zanimanja. Pišu da fale zanatlije, a da su neki zanati nestali.
Nema dovoljno vodoinstalatera, limara, keramičara, zodara, zavarivača, mesara, staklorezaca… Zato tajkuna ima više nego ikad. Znate li priču o tome kako su nastali tajkuni?
Ta priča kaže da je, svojevremeno jedan od bivših najgorih đaka u školi, slučajno sreo svog nekadašnjeg profesora matematike na ulici i tom prilikom je pokušao da mu objasni kako je uspeo da se enormno obogati za kratko vreme.
„Vidite, profesore, ja kupujem neke šrafove za dinar, a prodajem ih za četiri dinara i od ta tri procenta baš lepo živim!“
Dakle, sada je sve jasno: niko nije računao na one koji nisu znali da računaju – tako su nastali tajkuni.
Postoji i priča kako su izumrli pojedini zanati. Kako to da su retki dobri majstori?
Pukla kanalizaciona cev. Na intervenciju dolaze majstor i njegov pomoćnik. Šaht se izlio i pretvorio u „jezero“ – kanalizacija miriše li miriše. Izvuku oni alat iz automobila, a majstor potom uđe u tu kanalizacionu smesu i kaže šegrtu:
„Ključ 20!“
Ovaj mu ga doda, a majstor zaroni i nema ga dva minuta. Odjednom izroni i reče:
„Ključ 18!“
Nakon pola sata ronjenja izlazi majstor sav prekriven lišajima, briše lice i kaže šegrtu:
„Uči, sine moj, uči, inače ćeš celi zivot samo ključeve dodavati!“
To ti je, moj brale, nema više onih koji će da se žrtvuju da bi posao bio dobro obavljen. Vode nas „dodavači ključeva“ koji nisu spremni da zarone u probleme. To su oni koji samo znaju da pune kanalizaciju – ili u toaletu regularnu ili na televiziji medijsku kanalizaciju.
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
