Bili jednom mladić i devojka. Već su nekoliko godina bili u vezi, sve je savršeno funkcionisalo i trebalo je da se konačno i venčaju – najverovatnije u maju, tako su planirali.
Početkom godine u kojoj je trebalo da ozvaniče svoju vezu jedan njihov zajednički drug počeo je da ih posećuje nešto češće nego što je običavao do tada. Naime, u prethodnih godinu dana završavao je fakultet – tri teška ispita i diplomski ostavio je iza sebe posle dugog učenja i sada je ponovo „izašao u društvo“. Bio je „viđen“ kao kum svog drugara na predstojećem venčanju.
Početkom marta te godine (kraj 80-ih) osvanuo je neočekivano topao dan, pravi nagoveštaj proleća. Bila je to prava prilika da se „otvori sezona šetnji po Kalemegdanu“. Stoga dotični momak pođe kod svojih prijatelja da ih pozove u šetnju. Kod kuće je bila samo devojka – njen „budući“ je otišao nekim poslom i bilo je malo verovatno da će se brzo vratiti. Devojka stoga predloži da ona pođe sama u šetnju sa prijateljem…
Kalemegdan, mnogo šetača, među njima i njih dvoje. Pričaju nešto, zbijaju šale. U jednom trenutku, ona „prospe neki fazon“, a on stade da se smeje i, kako to ponekad radimo sa prijateljima kada nas zasmeju, prigrli je u momentu jednom rukom i privije je za čas uz sebe. Ovaj „zagrljaj“ nije trajao više od dve sekunde.
Iste večeri sledi meteorološki izveštaj u Dnevniku tadašnje Televizije Beograd.
Uz kadrove sa Kalemegdana ide tekst: „Današnji sunčan dan izmamio je mnoge Beograđane na Kalemegdan, među njima i mlade, zaljubljene parove…“
U tom trenutku, u krupnom kadru je dvoje naših junaka, baš u onom momentu kada su „bili zagrljeni“. Emisiju su gledali roditelji zvaničnog dečka, odmah su mu telefonirali i ispričali šta su videli na TV programu.
Sledi teška svađa, objašnjenja, suze, neverica, teške reči… Na kraju mladić raskine vezu sa devojkom. Posvađa se sa drugom. Tešeći svoju drugaricu, ovaj drugi je na kraju zaprosi i, godinu dana kasnije njih dvoje se venčaju!!!
Ova priča se prepričava kao prava beogradska urbana legenda.
Međutim, verovali ili ne, priča je istinita!
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
