Postoje stvari koje se danas dešavaju, a zbog kojih se pitamo „Kako smo došli do svega ovoga“. Ipak, u bliskoj prošlosti postojali su nagoveštaji budućih pojava – možda ih samo nismo odmah prepoznali.
Ocenite sami da li je tako kroz primere koje dajemo u obliku lapsusa, bisera, dvosmislica, grafita sa zidova i raznih drugih mesta.
…
Celu svoju i buduće generacije opisala je jedna malena iz prvog razreda osnovne škole. Reč je o fenomenu „urbanog zatvora“ i pojavi neprirodnog odnosa prema prirodi.
Učiteljica pita jednu devojčicu iz prvog razreda:
– Čime je prekrivena kokoška?
– Kožom, odgovara malena.
– Dobro, a preko kože čime je prekrivena?
– Kesom!!!
Već dugo je kod nas prisutna pojava saplitanja o maternji jezik. Kao da su cele generacije zaboravile da pričaju srpski na pravi način. Ovu pojavu nagovestio je jedan oglas…
Ceduljica-oglas na banderi: „Dajem časovi iz srpski jezik“.
Osim teškoća sa maternjim jezikom postoji pojava upotrebe sve više tuđica, kako u medijima tako i u svakodnevnom govoru jer ljudi kopiraju i imitiraju ono što vide na televiziji ili ono što se kači po društvenim mrežama. Ko ne veruje u ovu tvrdnju neka se zapita zašto se svake godine u SAD odvaja 150 milijardi dolara za reklame na elektronskim medijima i internetu. Možda je ovaj problem i zapazio i uspostavio jedan profesor.
Dijalog iz gimnazije u Obrenovcu:
– Profesore, da li mogu u WC, piški mi se?
– To se kaže: eksteritorijalna evakuacija viška urina!
Još davno su naši mediji počeli da vode računa o političkoj korektnosti, a čak su i preterivali u tome. Rasna, polna i bilo koja druga diskriminacija proterana je iz državne medijske kuće – primer je sledeći sportski prenos.
Vladanko Stojaković prenosi boks meč na Olimpijskim igrama 1976. godine: „Upravo počinje meč u velter kategoriji između Korejanca Park Su Kima i Daborga iz Nigerije. Daborga ćete prepoznati po crvenoj štrafti na gaćicama.
Teško je opisati današnju logiku koja se primenjuje u svakodnevnom životu, a koju su uspostavile svakojake vlasti na planeti. Verovatno je da je to moderno stradanje procesa razmišljanja predvideo učenik još pre tri decenije.
Čas logike, učenik odgovara:
– Svi slonovi lete. Sve što leti ima surlu. To znači da slonovi imaju
surlu!
Slična situacija je i sa poređenjima koja se plasiraju u savremenim tabloidima. Jedan pismeni zadatak od pre četiri decenije nagovestio je šta možemo da očekujemo od medjskih radnika.
Odlomak iz pismenog zadatka (učenik iz OŠ „Svetolik Ranković“): „Proleće je došlo i vrapci se deru kao konji!“
S obzirom na to kako su ustrojeni i dresirani moderni radnici u velikim korporacijama, jasno je da oni ne smeju da razmišljaju već samo da napamet ponavljaju naučene delove obuke. Jedna smešna situacija u kojoj je devojka iza pulta u poznatoj firmi reagovala onako kako je morala, otkriva nam glupost koja caruje u mnogim delovima sadašnjosti.
Nedelja, 10 sati ujutro. Čovek ulazi u „McDonald’s“ na Terazijama. Nigde nikog osim osoblja. Neki moleri su mu u kući pa želi da im kupi doručak. Devojci za pultom diktira: „Šest čizburgera, tri big-meka, pet kafa, četiri koka-kole i sedam malih pomfrija“. Ona sve to otkuca na kasi, pogleda ga i upita: „Za ovde ili za poneti?!“
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
