Možete li zamisliti šta se događa kad se u običnu tihu zgradu, ispunjenu starim gunđalima i ponekim knjiškim moljcem, usele novi, pomalo neobični i bučni stanari?
Tada dolazi do pravog zemljotresa! Ali ne samo od težine koraka novih stanara ili buke koju oni prave dok se raspakuju i navikavaju na nove zidove već i od potresa što ih izazivaju strahovi, predrasude i, na kraju, važne promene.
U nežnoj, duhovitoj i maštovitoj priči Slonovi sa četvrtog sprata, nedavno objavljenoj u izdanju Kreativnog centra, upoznajemo radoznalu i usamljenu devojčicu Linu, koja već dugo čezne za društvom. Njen svet je uglavnom ispunjen tišinom tatinih slušalica, sputanošću koju njene komšije nazivaju kućnim redom i ponekad igrom loptom ispred zgrade ili u kuhinji – onda kada je tata baš toliko opčinjen Mocartom u svojim ušima i knjigama pred svojim očima da ne vidi šta Lina radi.
Linina žudnja za društvom, igrom, za nekim ko će je čuti i videti dobija priliku bude zadovoljena tek kada se u zgradu dosele nove komšije… A nove komšije ne samo što su nove već su i… reklo bi se… neuobičajene komšije… To su SLONOVI – pravi-pravcati slonovi, s mirišljavim senom, podignutim surlama i glasnom rikom, sa svojom stidljivošću, velikim srcem i čudnim manirima. Ali ono što je najvažnije – tu su i slončići spremni za igru.
Štefani Šnajder, autorka ove simpatične slikovnice namenjene predškolcima i mlađim osnovcima, nije smestila slonove u stambenu zgradu samo da bi nasmejala i zabavila najmlađe čitaoce. Ona je vešto, na simboličan način, predstavila i sveprisutnu pojavu netrpeljivosti prema drugome, ali i značaj promene uvreženih predrasuda.
Pokazala nam je dečju otvorenost prema onome što nije isto kao mi, nasuprot rigidnom stavu odraslih, kojima egzotično i drugačije od nas izgleda preteće i zastrašujuće.
Priča koju prate živopisne ilustracije Astrid Hen postepeno iz komičnog tona prelazi u dirljiv: dok starije komšije gunđaju, strahuju, kritikuju i negoduju, deca Lina, Bo i Kim brzo pronalaze zajednički jezik i počinju da grade nešto dragoceno – pravo prijateljstvo.
U vedrom i razigranom duhu ova priča nam poručuje da glasno ne znači i strašno, da drugačije od nas ne znači neprihvatljivo i da nepoznato i novo ne znači da nas to ugrožava i da ih treba odbaciti. Poručuje nam i da prava promena ne počinje onda kada gunđamo u besu, sakriveni iza svojih vrata, već onda kad napravimo prvi korak i hrabro pokucamo na tuđa vrata tražeći ono što nam nedostaje – pa bilo to i prijateljstvo.
Priča o slonovima na četvrtom spratu jeste priča o toleranciji. Autorka nam uz suptilnu kritiku prikazuje kako se odrasli često sa strahom, podozrenjem, pa čak i s nipodaštavanjem odnose prema nečemu što im nije blisko i što je drugačije od njih, dok se deca tom novom predaju s radoznalošću i radošću, otvorenog uma i otvorenog srca.
Ova priča nas podseća na to da treba da učimo od najmlađih, da na svet ponekad možemo da pogledamo očima deteta i da se setimo onoga što smo znali još kao mali – da su različitosti među nama ono što nas obogaćuje, a ne nešto što ograničava i plaši.
Da to nije opasnost, već mogućnost!
„Kao bibliotekarka koja već skoro dve decenije svakodnevno čita s decom, razgovara s roditeljima i osluškuje potrebe zajednice, mogu da kažem da su knjige koje neguju vrednosti kao što su tolerancija, otvorenost i prihvatanje – više nego dobrodošle. One su nužne. Ne kao instrument vaspitavanja, već kao prostor razumevanja, dijaloga i razvijanja emocionalne inteligencije. U društvu u kojem su deca često izložena različitostima – bilo kulturnim, jezičkim, socijalnim, bilo ličnim – važno je ponuditi im alate koji će im pomoći da te razlike razumeju, prihvate i u njima prepoznaju bogatstvo, a ne pretnju“, ističe Jasna Brkić, bibliotekarka za decu.
Slonovi sa četvrtog sprata je knjiga koja će se sigurno svideti deci jer će u Lini prepoznati sebe. Ona će se, međutim, dopasti i roditeljima jer će ih podsetiti na to da ponekad treba skinuti slušalice i čuti lupkanje i škripu, ali i dečji smeh i njihove potrebe.
A možda nekad i poneku surlu koja trubi pred vratima i koja im život može učiniti bogatijim i lepšim.
Štefani Šnajder je rođena 1972. godine. Diplomirala je na Fakultetu lepih umetnosti u Braunšvajgu. Radila je u školi, a od 2004. godine bavi se pisanjem radio-drama i knjiga za decu. Živi s mužem i dve ćerke u Hanoveru.
Astrid Hen je rođena 1950. godine u Ahenu. Studirala je vizuelne komunikacije i radila kao umetnička direktorka, a istovremeno i kao frilens dizajnerka i ilustratorka. Već nekoliko godina bavi se isključivo ilustrovanjem knjiga, a najviše uživa u radu na knjigama za decu. Ilustrovala je veliki broj dečjih knjiga. Živi s porodicom u Hamburgu.
Olga Lazić (Beograd, 1968) diplomirala je na Grupi za germanistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Po završetku studija živela je i radila u Pragu i Minhenu, a sa suprugom i ćerkom provela je 12 godina u Italiji i Brazilu. Radila je u Ministarstvu spoljnih poslova, u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Minhenu, kao prevodilac u Politici i saradnik na Geteovom institutu u Beogradu. Bavila se i usmenim prevođenjem za državne institucije, fondacije i privatne firme. Tečno govori nemački, francuski, italijanski, portugalski i engleski jezik. Živi i radi u Beogradu. (danubeogradu.rs)
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
