Priča jedan moj poznanik…
Mnogi zameraju mojoj generaciji da je odrasla na španskim serijama i rijaliti programima i da smo na taj način uskraćeni za sveobuhvatno vaspitanje.
Sve to, plus: neprestano gledanje raznih utakmica, stalni odlasci u kladionice, kompjuterske igrice, zarazne TV serije – sve sam to prošao sa vršnjacima i zbog toga nisam ništa lošiji otac od onih koji to nisu doživeli. Naprotiv, svoga sina volim neizmerno, želim mu sve najbolje i stalno mu pomažem da što bolje savlada školsko gradivo.
Odlomak dijaloga mog poznanika sa njegovim sinom istog dana…
– Tata, da li mogu nešto da te pitam?
– Samo pitaj sine.
– Kako glasi drugi Njutnov zakon?
– Ne znam, sine.
– A da li mogu još nešto da te pitam?
– Samo izvoli, sine moj.
– Gde je bila poslednja bitka koju je izgubio Napoleon?
– Pojma nemam, sine.
– Može li još jedno pitanje?
– Kako da ne, sine moj.
– Koji je glavni grad Brazila?
– Ne bih znao, sine.
– E, tata, izvini što ti ja dosađujem sa svim ovim pitanjima…
– Ma samo pitaj, sine. Kako ćeš da znaš ako ne pitaš!
Obrazovanje u Srbiji? Pamet da ti stane.
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
